Правне и логичке бесмислице
Извор: Данас
Последица мање или више резолутних захтева из преговора са ММФ-ом, без чијег успешног окончања је тешко и замислити санирање нашег великог буџетског дефицита јесте то да је"рационализација апарата државне власти" не само „дошла на дневни ред" него постала хиперактуелна тема. Разуме се, добро је да је тако. Наравно, с правом се могу поставити питања, као - зашто се рационализација одлагала све до сада, зашто су игнорисани већ годинама присутни импулси, зашто су се и какви такви покушаји да се нешто учини одбијали о чврст оклоп „одсуства политичке воље"? Међутим, како ствари стоје, чини се да је упутније, уместо трагања за одговорима на та питања, „опортунистички" констатовати оно „боље икад него никад" и коначно прећи на стварно спровођење рационализације.

Пре неки дан срео сам се са Томасом Хамарбергом Комесаром за људска права Савета Европе (СЕ). И овај разговор са њим, као и сви ранији, будући да је Хамарберг изузетно занимљива личност, у светским релацијама афирмисан борац за људска права, добронамеран и врло културан саговорник, био је пријатан. Али, и пријатан разговор може да подсети на неке непријатне чињенице. 