Извор: Блиц

По закону, акт о организацији Службе повереника за информације ступа на снагу пошто га повереник донесе и сагласност на њега да Народна скупштина.

Својевремено сам, сећам се, био готово несрећан јер се сагласност на први такав акт чекала скоро пола године. За то време није било Службе, ни могућности да се    ико запосли. Коначно формирана, Служба је почела опрезно, са неколико пута мањим бројем радника од предвиђеног, што се брзо показало као недовољно. Али   усклађивање са новим законима, макар из само формалних разлога, тражило је опет измене организационог акта. И сагласност на њега, и то што брже, јер и   сад се нико није могао запослити - стари акт је био непримењив јер је незаконит а нови јер нема сагласности.  

Показало се да и „није страшно“ пола године чекања. Прошла је година, баш ових дана је почела друга, а нова сагласност није добијена. А и дуже од тога, готово    две године, без ефекта су уверавања да ће простор за Службу повереника бити „приоритетно“ обезбеђен. А још дуже Влада се не осврће на захтеве да, у складу    са законом, обезбеди извршење решења повереника и активира механизме одговорности за кршење Закона о слободном приступу информацијама. Ако ситуација не даје право на оптимизам, даје на осмех. Додуше, искључиво у    контексту флоскула о слободи приступа информацијама и раду независних тела,којих су препуни наши „антикорупцијски“ документи. И самим тим, само на кисео    осмех.

Родољуб Шабић повереник за информације