Извор: Блиц

ПРЕСЕДАН

Родољуб Шабић повереник за информације

Недавно је по тужби Мреже за афирмацију невладиног сектора (МАНС) Управни суд Црне Горе поништио решење Агенције за националну безбедност (АНБ) о одбијању захтева да се учини јавним податак о броју прислушкиваних у 2005. години. Занимљиво је да се МАНС у поступку позивао и на то да је у Србији повереник за информације у идентичној ситуацији наложио да се информације дају тражиоцу и да је тужбу БИА против те одлуке Врховни суд Србије одбацио. Суд у Подгорици није до краја решио ствар. Само је поништио решење као незаконито, јер није доказано „да би по интересе националне безбедности обелодањивањем информације настала штета знатно већа од јавног интереса за њеним објављивањем“ и наложио да се донесе ново. Какво ће бити ново решење засад можемо само да претпостављамо. У сваком случају, остваривање једне од могућих претпоставки имало би за последицу изузетно необичан куриозитет. Одлука српског повереника послужила би као „преседан“ у међународним релацијама, иако претходно у домаћој држави није извршена. Тешко је наћи сличан пример. На први поглед може да изгледа пожељно, ласкаво и лепо бити „власник“ ретког, занимљивог преседана. Ипак, за примену Закона о слободном приступу информацијама много је важније да ствари иду обичним, логичним, редовним, нормалним током. Зато је на други, озбиљнији поглед јасно да би „преседан“ за нас више био разлог за забринутост него за задовољство.