Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је потребно да Влада односно надлежно министарство пружи јавности много више информација о најављеним изменама Закона о раду о којима је јуче извештавао већи број медија, будући да у недостатку довољно ваљаних информација та вест може изазвати доста нејасноћа и узнемирења.
Вест се, најкраће, своди на то да је "Привредна комора Србије предложила измене Закона о раду", да ће те "крупне измене" бити "убрзо спроведене", и да се изменама "омогућава послодавцима да дају отказ лицима која користе лажно боловање".
С тим у вези повереник указује на следеће:
"Вест да је предлагач измена закона Привредна комора, иако ју је пренело више медија, је извесно лапсус. Чланом 107. Устава утврђен је круг субјеката који имају право да предлажу закон, а Привредна комора Србије не спада у круг тих субјеката, дакле, не може бити предлагач закона. Привредна комора је евентуално иницијатор, а предлагач може бити Влада Србије за коју такве предлоге припрема надлежно министарство за рад.
Нема реалног упоришта ни за то да се као "крупна промена" најављује право послодавца да да отказ запосленом који злоупотребљава прописе о боловању. Наиме, и према важећем Закону о раду (чл.179) послодавац може да откаже уговор о раду ако овај злоупотреби право на одсуство због привремене спречености за рад.
Стога остаје нејасно шта би заправо могло да стоји иза наводног предлога.
Није спорно да послодавац има право да штити своје легитимне интересе и да се у склопу тога супротставља злоупотреби прописа о боловању, односно да раскида радни однос са запосленима који то чине. У ту сврху, и према важећем Закону о здравственом осигурању (чл.164), послодавац има право да захтева вештачење у вези са остваривањем права на боловање, укључујући и вештачење здравственог стања запосленог који боловање користи.
Ако би, међутим, као што то спекулишу неки медији, измене требало да подразумевају стварање могућности за некакав директан увид послодаваца у медицинску документацију, односно личне здравствене податке запослених, то би било у потпуној, директној супротности са више закона - Законом о заштити података о личности, Законом о правима пацијената, Законом о здравственом осигурању, односно противно самој суштини природи и карактеру података о здравственом стању који су наведеним законима дефинисани као "нарочито осетљиви" подаци о личности.
Стога је нужно да надлежни са више информација разјасне шта заправо подразумевају најављене измене, да би се избегло непотребно узнемиравање јавности, какво смо уосталом већ имали прошле године поводом најаве да су Влада и надлежни са страним инвеститорима договорили некакву "ванредну контролу боловања", од које се, након интервенције Повереника, на срећу одустало."
