Са аспекта примене Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (" Сл. гласник РС" бр.120/04) , није одлучујуће питање надлежности органа у вези са настанком документа. Сама чињеница поседовања документа од стране било ког органа јавне власти који је настао у вези са његовим радом, ствара обавезу органа и да обезбеди његов приступ на захтев тражиоца информације.
Питање обезбеђења приступа документу којим орган власти располаже, а кога је сачинио други орган, може бити значајно у случају када се ради о документу кога је издавалац означио неком од ознака тајности, па је и логично да сам скине такву ознаку и учини га доступним, ако за ускраћивање или ограничење приступа таквом документу не постоје разлози таксативно наведени у овом закону.
Повереник може имати разумевање за проблеме органа власти због обимности документације чији приступ се тражи и ограничених кадровских и других потенцијала органа за поступање по захтевима тражиоца, што може бити поспешено ажурним поступањем тог органа по одредбама овог закона, али није нажалост у могућности да утиче на то ком органу ће се тражилац обратити за приступ информацији у случају када више органа располаже истом информацијом, односно документом. У том смислу, Повереник настоји да сви органи јавне власти поштују одредбе овог закона, а да у супротном, без разлике, сносе последице прописане законом .
(Из одговора Повереника органу власти, бр.011-00-23 /2006-03 од 20.06.2006.год.