Општина је од Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности затражила мишљење о поступању по захтеву за приступ информацијама од јавног значаја у случају када се захтев односи на инфомације из уговора у вези са располагањем пословним простором општине будући да уговори садрже податке о закупцима, те да ли је неопходно да се претходно прибавља њихова сагласност за достављање података тражиоцима, као и то да ли се уговори морају фотокопирати обзиром да их има на десетине, односно на који начин треба поступити да би се испоштовао Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закон о заштити података о личности.
У вези с тим, Повереник је доставио одговор у коме је изнет начелан став по овом питању:
Неспорно је да информације из уговора које општина закључује са закупцима пословног простора јесу информације од јавног значаја, у мислу чл.2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја ("Сл.гласник РС" бр.120/04, 54/07, 104/09 и 36/10), у погледу којих постоји законска претпоставка о оправданом интересу јавности да зна, према чл.4.овог закона. Закон доиста даје могућност органу власти да ограничи или ускрати приступ информацијама када утврди и докаже да постоји претежнији легитимни интерес из чл.9. и 14. који би приступом информација био повређен.
Будући да се конкретно ради о информацијама о располагању пословним простором општине тј. о располагању јавним ресурсима за које увек постоји јак интерес јавности да зна, укључујући и имена лица са којима органи власти закључују правне послове, тешко да би орган власти могао доказивати супротно, под видом заштите права на приватност, обзиром да су овакве ситуације, односно догађаји обухваћени изузетцима од права на приватност из чл. 14. ст.1.тач.2. Закона и да лица која послују са државом не могу имати очекивања заштите приватности у мери у којој то очекују тзв. обични грађани.
Имајући у виду да уговори о закупу пословног простора садрже и друге податке о личности у погледу којих јавност не треба да има интерес да зна и чија би обрада била прекомерна тј. несразмерна сврси , то је код поступања по захтеву за приступ, потребно претходно заштитити и учинити недоступним оне податке о личности из уговора чијом општом доступношћу би се могло повредити право на приватност, као нпр. подаци о адреси становања, ЈМБГ, бр. личне карте и сл. , а у складу са чл. 12. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, о издвајању информација. Заштиту наведених података налаже примена начела сразмерности, једног од основних начела за обраду података о личности из чл.8. Законом о заштити података о личности ("Сл. гласник РС" бр.97/08 и 104/09-др.закон, 68/12- одлука УС, 107/12), будући да стављање на увид и/или други начин чињења доступним информација тј.података о личности, представља радњу обраде података у смислу чл.3. Закона о заштити података о личности.
Имајући у виду напред наведено, тј.могућност органа да на описани начин заштити оне податке о личности чија обрада би била прекомерна и која би задирала у приватност, орган власти није у обавези да прибавља сагласност лица за обраду његових података пре достављања копије уговора о закупу тражиоцу информација.
Начин остваривања права на приступ информацијама, по закону, опредељује тражилац информације, па обавеза органа у погледу достављања копија уговора зависи од садржине захтева, тј. да ли је захтеван само увид у уговоре, копије уговора или обоје. При томе, број уговора, тј. сам обим тражених информација не сме бити разлог ускраћивања права тражиоцу, с позивом нпр. на злоупотребу права из чл.13. Закона, која одредба се мора тумачити крајње рестриктивно, тј. само за ситуације када се препознаје очигледно неразуман задатак за орган тј. малтретирање органа.
Број : 011-00-00333/2013-03 од 15.05.2013.
