Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је након спроведеног надзора над извршавањем обавеза из Закона о заштити података о личности у министарствима Републике Србије, упутио више одговарајућих упозорења и поднео више захтева за покретање прекршајних поступака.

Упозорење и прекршајне пријаве односе се на Министарство финансија, Министарство здравља, Министарство трговине и услуга, Министарство животне средине и просторног планирања, Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарство рударства и енергетике, Министарство за инфраструктуру, Министарство за науку и технолошки развој, Министарство просвете, Министарство омладине и спорта, Министарство за телекомуникације и информационо друштво, Министарство одбране,  Министарство за рад и социјалну политику, Министарство за културу.

Захтеви за покретање прекршајних поступака поднети су против по закону одговорних лица – министара.

С тим у вези, Повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:

„То што је поднет већи број захтева за покретање прекршајних поступака против високих функционера, министара, не би требало целој ствари да даје сензационалистички контекст. Министри су одговорни по закону, објективно, али уз њих у министарствима има доста људи који су могли, требали и морали да изврше законом утврђене обавезе. Много је важније да спроведену акција надзора схватимо као још једно веома озбиљно упозорење на то да никако не можемо бити задовољни односом према стању у области заштите података о личности.

Надзор није вршен над извршавањем свих законских обавеза већ само две основне обавезе -  обавезе да се евиденције збирки података о личности устроје и воде у складу са одговарајућом уредбом коју је Влада сама донела, те обавезе да се те евиденције доставе Поверенику ради успостављања централног регистра збирки података о личности.

Веома је забрињавајуће да је надзор, који је иначе одавно био јавно најављен, показао да ни две године након усвајања Закона о заштити података о личности већина министарстава није извршила најосновније обавезе утврђене законом а прецизиране Уредбом коју је сама Влада донела. Је ли логично одговорнији однос очекивати од других субјеката из јавног и приватног сектора који такође имају обавезе по Закону о заштити података о личности?

Постојећим стањем, наравно, не можемо бити задовољни ни са становишта извршавања изричитих обавеза које смо ССП-ом преузели према ЕУ, ни што је још важније, са становишта заштите законом и Уставом зајамчених људских права. Такво стање се мора мењати, а у том контексту питање прекршајне одговорности није ни једино ни најважније, али јесте незаобилазно.”