Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић отворио је данас семинар о проблемима у примени Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности с посебним освртом на прекршајну одговорност. Овај едукативни семинар Повереник је организовао у сарадњи са Вишим прекршајним судом Републике Србије и Прекршајним судом у Београду и у раду петодневног семинара,  учествоваће више од сто судија ова два суда.

Обраћајући се учесницима семинара, Повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:

“Усвајање нових закона заснованих на демократским, европским стандардима има смисла само под услoвом да се ефекти тих закона обезбеде у реалном животу, у пракси, а веома битна претпоставка за то је функционисање механизма одговорности за кршење закона односно за неизвршавање законом утврђених обавеза.

У досадашњој пракси, кад су у питању Закон о слободном приступу информацијама и Закон о заштити података о личности ти механизми ни издалека нису функционисали на начин којим би могли бити задовољни. Заправо, кад је у питању Закон о слободном приступу информацијама питање одговорности отварано је само у готово симболичкој форми, а кад је у питању Закон о заштити података о личности још уопште није отварано. Од више хиљада прекршаја Закона о слободном приступу информацијама процесуирано је само неколико стотина њих, а кажњено свега неколико десетина одговорних лица. А због кршења Закона о заштити података о личности, колико знам, до сада није одговарао буквално нико.

Неопходна је едукација судија за прекршаје за примену неких норми и стандарда са којима су се у досадашњој пракси сусретали ретко или никако. Основни смисао овог семинара, као и сличних који ће уследити у неколико највећих градова Србије је управо то. Подизање стручних капацитета органа за прекршаје је једна од претпоставки заоштравања одговорности за кршење закона и неизвршавање обавеза. На том заоштравању, боље речено, довођењу на потребан ниво, Повереник за информације ће инсистирати, утолико пре, што је реч о прекршајима који праве органи власти односно одговорна лица у истим, дакле субјекти који би у вези са остваривањем принципа законитости требало да предњаче позитивним а не негативним примером.”