По мишљењу Повереника наша оцена у овогодишњем Индексу биће још један повод за преиспитивање неадекватног односа власти на свим нивоима према антикорупцијском потенцијалу транспарентности односно према потреби унапређења прегледности рада, а посебно располагања јавним новцем и добрима. С тим у вези Повереник је изјавио и следеће:
„Оцена наше земље на овогодишњем Глобалном индексу може бити на прошлогодишњем нивоу (3,4 на скали од 1 до 10) или незнатно, једва видљиво боља. У сваком случају указиваће на робусну системску корупцију и бити далеко од „пролазних" 5,0. Тим наравно не смемо и не можемо бити задовољни и то захтева преиспитивање доминантне „концепције" борбе против корупције.
У прилог томе говори чињеница да је у протеклој години регистрован значајан број активности полиције и органа гоњења у вези са бројним корупционашким случајевима и „аферама". Међутим, то није довољно да се корупција сведе у „прихватљиве" оквире и да се промени слика о нашем друштву као високо корумпираном. Илузија је веровати да се само репресивним мерама може сузбити корупција, јер репресивне мере ударају по последицама, а не по узроцима, односно по друштвеном амбијенту који производи корупцију. Изузетно споро поправљање наше оцене на CPI-у (требала нам је деценија да бисмо је поправили за 1,0) недвосмислено указује на неопходност далеко интензивнијег коришћења превентивних мера а посебно антикорупцијског потенцијала јавности.
Зато ћу као Повереник, у сарадњи са Заштитником грађана и Агенцијом за борбу против корупције, инсистирати на томе да власт, много брже него до сада, афирмише принцип да информације о располагању јавним новцем и ресурсима морају бити доступне најширој јавности. Заједно ћемо се, полазећи од досадашњим искустава, заложити за то да органи гоњења, на незаконите случајеве ускраћивања таквих информација као и на одбијање да се ставе на располагање јавности и после обавезујућих налога Повереника за информације или суда, гледају као на, са корупцијског становишта, врло индикативне појаве и да у складу с тим реагују."