Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић оцењује као одговоран и конструктиван став Министарства правде којим се исказује спремност да се прихвате критичке примедбе стручне јавности упућене на предлог Закона о тајности података, као и да се у случају да су недостаци предлога толико велики да се не могу отклонити амандманима, предложи Влади да исти повуче из процедуре.
Тим поводом Повереник Родољуб Шабић изјавио је и следеће:
„Србији је неопходан Закон о тајности података али је предлог који се налази у скупштинској процедури и концепцијски и правно-технички знатно испод нивоа који нам је потребан. Решењима којима се даје могућност „надзираним" да могу да суспендују овлашћења органа који по закону треба да их надзиру доводи се у питање смисао било каквог надзора. Она су, са становишта елементарних правних принципа, неодржива, чисти су нонсенс. Тако нешто не постоји, у буквално ниједној јединој земљи на свету.
Решења којима се надзор над применом закона поверава некаквој стручној служби Владе, такође не могу поднети никакву критику. Не само да су нефункционална, будући да уместо стварног надзора нуде привид, него су и директно супротна одредбама Устава Србије који искључује могућност да било каква стручна служба врши надзор над применом закона.
Решењима из предлога закона се у случају Заштитника грађана и Повереника у значајној мери отежава, али у случају Државне ревизорске институције и Агенције за борбу против корупције готово се онемогућава остваривање функција.
Ове критике као и мноштво других су практично неподељено аргументовано потврдили и изнели и учесници јуче одржане стручне јавне расрпаве која је у организацији НВО Грађанске иницијативе и ЦЦВО окупила велики број познаваоца ове материје. Добро је што је Министарство, макар и са закашњењем, спемно да их прихвати. Такав став Министарства могао би означити почетак једне боље праксе у законодавној активности Владе.
После „гужве" која је настала поводом Предлога закона о изменама и допунама Закона о информисању ово је још једна прилика да се подсетимо да није добра пракса предлагања закона која игнорише могућност да се консултовањем стручне јавности обезбеди бољи квалитет закона. Уосталом, јавне расправе о важним законима не би ни смеле да зависе од било чије добре воље, требало би да буду обавеза. Наиме, Законом о државној управи, у чл. 77 изричито је предвиђена обавеза да се „у припреми закона којим се битно мења правни режим у једној области или којим се уређују питања која посебно занимају јавност спроведе јавна расправа". А и да нема те, законом утврђене обавезе, с обзиром да структуре које раде на припремању предлога закона очито нису ни близу елитног нивоа, било би нормално, логично и добро да се ослоне на помоћ науке, струке и цивилног сектора."
