Повереник за информације од јавног значаја оценио је да је потребно да посланици у Народној Скупштини Републике Србије амандманима интервенишу на члан 5. Предлога Закона о полицији, учине га јаснијим и прецизнијим и отклоне могућност да, макар и индиректно, буду дезавуисана поједина решења садржана у Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Тим поводом Повереник Родољуб Шабић изјавио је следеће:
„Поједине одредбе члана 5. Предлога Закона о полицији су контроверзне. Тумачењем тих одредби на одређен начин, обавезе полиције као државног органа могле би бити битно редуковане у односу на обавезе које имају сви други државни органи.
Зато, поздрављајући начелно наглашавање обавезе полиције да о свом раду објективно информише јавност, мислим да је потребно амандманима интервенисати на практично све остале одредбе истог члана, да би се отклониле дилеме које оне отварају.
Илустрације ради, у ставу 3. чл. 5. Предлога Закона о полицији предвиђено да о питањима из свог делокруга „полиција непосредно информише појединце и правна лица“, само онда када „постоји њихов основан интерес“. Истовремено одредбама чл. 4. и 5. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, искључена је потреба доказивања постојања интереса и предвиђено да „свако има право да му се информација од јавног значаја учини доступном“.
Ставом 5. члана 5. Предлога Закона о полицији предвиђа се да ће се ускратити давање информација „ако се ради о поверљивим подацима“, без предвиђања неког додатног услова. Међутим, одредбама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја предвиђено је, поред осталог, могућност да се не омогући приступ поверљивим информацијама, али само у случају да би због њиховог одавања „могле наступити тешке правне или друге последице по интересе заштићене Законом који претежу над интересом за приступ информацији“.
Предлогом Закона о полицији предвиђено је ограничавање приступа информацијама ако би се тако „могло нарушити нечије право на правично суђење или утицати на исход другог судског поступка“. Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја даје могућност да се приступ информацијама ограничи ако би се тим угрозило, омело или отежало правично суђење или судски поступак. Али, дакле, не ако могао, већ ако би се „угрозио, омео или отежао“. Ради се, дакле, о реалном угрожавању, ометању или отежавању, а не о могућем, хипотетичком.
Када би идеја била да се новим Законом о полицији редукују њене обавезе утврђене Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, онда то требало учинити директније и недвосмисленије. Тако бар, уз лоше последице везане за напуштање већ утврђених демократских стандарда, не бисмо имали и оне лоше последице које произлазе из нејасних и неконзистентних решења у правном поретку. У уверењу да то, ипак, није случај, те да се флуидним формулацијама ипак нису желели довести у питање стандарди утврђени Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја, очекујем да ће их посланици у Нардодној Скупштини амандманима преформулисати тако да их учине прецизнијим, јаснијим и конзистентнијим“.
