Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности донео је решење којим је наложио Агенцији за борбу против корупције да новинарки Мреже за истраживање криминала и корупције – КРИК достави тражене информације, односно копију извештаја који је Агенција доставила Тужилаштву за организовани криминал 17.12.2015. године, након спроведене контроле извештаја о имовини и приходима функционера Александра Вулина, с тим што ће заштитити податке о личности као што су: имена и презимена свих лица осим службених и Александра Вулина, адресни подаци, лични матични број грађана, број банковног рачуна физичких лица, подаци о адреси на којој се непокретности налазе, регистарски бројеви превозних средстава и сл.
Претходно је Агенција одбила захтев тражиоца информација с образложењем да се у пратећој документацији налазе подаци које је Управа за спречавање прања новца означила као тајну.
Тражилац информације је против решења Агенције поднео жалбу Поверенику наводећи, поред осталог, да је тражена копија извештаја, а не и копија пратеће документације, а да чак и ако извештај садржи поверљиве или личне податке, Агенција може да их заштити.
Повереник је нашао да је жалба основана.
Сходно Закону о тајности података, да би се неки податак могао штитити као тајни, нужно је да као такав буде одређен од стране овлашћеног лица, и то писаном и образложеном одлуком. Агенција, међутим, није навела којом одлуком и од стране ког овлашћеног лица је одређена тајност, ни који степен тајности података садржаних у траженом документу, односно није пружила никакве доказе да ли је уопште донета одлука из члана 11. Закона о тајности података.
Такође Агенција, иако је то по закону несумњиво обавезна, није пружила никакве доказе ни о узрочно последичној вези између потенцијалног објављивања траженог документа и штетних последица које би, евентуално, због тога могле настати по интересе Републике Србије.
Коначно, с обзиром да се извештај односи на контролу имовине и прихода функционера, по самој природи ствари се никако не може очекивати да он садржи податке из члана 8. став 2. Закона о тајности података, дакле податке који се односе на националну безбедност Републике Србије, јавну безбедност, одбрамбене спољнополитичке, безбедносне и обавештајне послове органа јавне власти, односе Републике Србије са другим државама, међународним организацијама и др, чијим откривањем би настала штета по интересе Републике Србије.
Поред свега тога посебно треба имати у виду да се у конкретном случају ради о информацијама у вези са високим државним функционером у погледу којих несумњиво постоји оправдан појачан интерес јавности зна.
Повереник оцењује као неприхватљиво поступање Агенције која, игноришући изричиту законску одредбу члана 26. став 2. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, ни након поновљеног захтева ни Поверенику није доставила тражени извештај. Реч је о поступку који, независно од мотива, објективно представља покушај опструирања овлашћења Повереника.
"Правдање" таквог геста тим да је тек недавно један радник Агенције сертификован за поступање са тајним подацима, те да стога Агенција "не располаже потребним капацитетима за достављање тајних података изван просторија" Повереник, не улазећи у мотиве, сматра и неодговорним и неозбиљним. А ако Агенција ни после осам година важења Закона о тајности података није оспособљена да га примењује, то говори да се у Агенцији континуирано, годинама врши велики број и прекршаја и кривичних дела предвиђених Законом о тајности података, што би свакако морала привући пажњу других надлежних органа, тужилаштва и Министарства правде.
