Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности поднео је Народној скупштини Републике Србије захтев за аутентичним тумачењем одредби члана 3 ст 1. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.
Овом одредбом закона утврђено је да обавезе по Закону о слободном приступу информацијама имају: државни орган, орган територијалне аутономије, орган локалне самоуправе, као и организација којој је поверено вршење јавних овлашћења.
Повод за подношење захтева за аутентично тумачење су жалбе које се Поверенику подносе против јавних бележника, а којима се отвара питање да ли јавни бележници имају статус органа јавне власти у смислу члана 3 Закона, односно да ли се на њих односе обавезе из тог закона.
С тим у вези повереник Родољуб Шабић, наглашавајући да се ради о проблему на који је упозоравао још пре неколико година, у време када је феномен физичких лица са јавним овлашћењима (јавни бележници, приватни извршитељи) био тек у наговештају и који је требало да буде решен још изменама закона које су биле у скупштинској процедури крајем 2012. године, а потом повучене, изјавио је и следеће:
"Законодавац се при утврђивању статуса органа јавне власти очито руководио тиме да се тај статус добија и по основу поверених јавних овлашћења. Неспорно је да су Законом о јавном бележништву јавном бележнику поверена јавна овлашћења. Полазећи од тога мислим да би већина метода тумачења права (логичко, систематско, упоредно-правно, циљно) упућивало на закључак да јавни бележници јесу обвезници Закона о слободном приступу информацијама.
Оно што прави проблем, имајући у виду правило да право значење правне норме мора бити једно од могућих језичких значења, је чињеница да закон користи термин "организација којој су поверена јавна овлашћења". Јавни бележник је појединац, стручњак кога именује министар, нема статус правног лица, није организација.
Важно је да Скупштина брзо да одговор на отворено питање. Ако аутентичним тумачењем није могуће добити прави одговор, онда то треба урадити брзим изменама закона. Свако коме су поверена јавна овлашћења треба да буде предмет контроле јавности, па наравно и нотари, јавни бележници. У супротном није могуће искључити могућност да овера, а потом и трајно депоновање код нотара докумената који су легитиман предмет интересовања јавности постану "ефикасно" средство за ограничавање права јавности."