Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује као оправдане све чешће реакције и притужбе грађана и покрета потрошача на „обавезу" да приликом рекламације или враћања робе дају продавцима личне податке укључујући и ЈМБГ. Повереник оцењује да је постављање таквих захтева грађанима не само контраверзно са становишта сврхе и неетично, него и незаконито.
Повереник подсећа да је на то да се ради о недопуштеној обради података о личности још пре три године упозорио Министарство финансија и сугерисао да без одлагања измени подзаконски акт који представља „основ" за такву обраду. С тим у вези повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Устав Србије у члану 42. јемчи заштиту података о личности и утврђује да се обрада података о личности уређује законом. Чињеницу да се основ за обраду ових података може створити искључиво законом, а не и било којим другим актом ниже правне снаге потврдио је и у поступку покренутом на предлог Повереника, Уставни суд Србије посебном одлуком.
Ниједним законом није предвиђена обавеза грађана да се приликом рекламације производа и услуга односно враћања раније купљене робе легитимишу, односно да продавцима дају било какве личне податке, а поготово не веома комплексан податак какав је ЈМБГ.
Таква „обавеза" није предвиђена чак ни Уредбом о увођењу фискалних каса (а и да јесте то не би било у складу са Уставом и законом). Та „обавеза" је уведена једним најобичнијим обрасцем који носи ознаку НИ – Налог за исправку, а кога је својевремено доносећи на основу наведене уредбе Правилник о начину вршења исправке прописао тадашњи министар финансија и економије и прогласио за саставни део Правилника.
Ситуација у којој се, иако би требало да је при замени и рекламације робе довољно да грађанин има фискални рачун, од њега ипак захтева да се легитимише, да остави своје личне податке и да се потписује је сасвим очигледно проблематична и са становишта сврсисходности и са становишта етичности и с разлогом је и продавци и потрошачи преопознају као нецелисходну и непријатну. Посебан проблем је то што су продавци уз то ипак принуђени да на њој инсистирају, јер у обрнутом случају ризикују санкције пореских органа.
Оваквим срозавањем основа за обраду података о личности са законског нивоа на ниво обрасца, омогућена је масовна, и са становишта могућих злоупотреба врло ризична обрада података о личности. Али чак и независно од тога оваква обрада података без ваљаног правног основа је извесно недопуштена, незаконита. Због тога је заиста крајње време да Министарство финансија нормативно решење и праксу усклади са уставним и законским решењима о заштити података о личности."