Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је Клинички центар Србије јучерашњим саопштењем у коме поред осталог наводи да је имао сагласност Јованке Броз за објављивање нарочито осетљивих података о њеном здравственом стању, могао, бар у извесној мери да дезинформише јавност.
Надзором, који су овлашћена лица повереника спровела непосредно у Клиничком центру, утврђено је да не постоји сагласност која би, у складу са одредбама Закона о заштити података о личности и Закона о правима пацијената могла бити релевантна.
С тим у вези повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Ради провере навода из саопштења Клиничког центра и увида у садржину документа који садржи наведену сагласност, овлашћена лица повереника извршила су и непосредан надзор у просторијама Клиничког центра Србије. Том приликом је констатовано да не постоји законом предвиђена писмена сагласност за обраду података.
Представници КЦС изјавили су да је сагласност узета усменим путем „јер су као лекари проценили да не треба тиме да је оптерећују у том тренутку, да она размишља шта је потписала, јер није у добром здравственом стању. Сагласност је узета усменим путем и то још првог дана 23.8.2013. године, када је примљена у Ургентни центар око 17.15, пре почетка конференције за штампу."
Имајући у виду одредбе чл. 15 и 17. Закона о заштити података о личности које предвиђају услове и начин прибављања пристанка на обраду података о личности јасно је да оваква и овако прибављена "сагласност" не може имати правно дејство.
По закону пристанак за обраду нарочито осетљивих података даје се искључиво у писемном облику, који садржи ознаку података који се обрађује, сврху обраде и начин њиховог коришћења.
Ако давалац пристанка није писмен или из другог разлога није у стању да пристанак својеручно потпише, пристанак је пуноважан ако два сведока својим потписима потврде да писмено садржи изјаву воље даваоца пристанка.
Уз то и такав, писмени пристанак је, по закону пуноважан тек уз услов да руковалац личним подацима претходно обавести лице о свим околностима из члана 15. Закона, што очигледно није учињено.
Поред свега наведеног, неопходно је водити рачуна и о томе да је, како то стоји и у саопштењима Клиничког центра, Јованка Броз примљена у „полусвесном стању", а да је сутрадан дошло тек до „благог побољшања свести". Под таквим околностима, чак и кад би постојала њена писана сагласност, не би било одрживо третирати је као валидну."