Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности примио је данас 15-члану делегацију из БиХ-а, представнике иницијативе за доношење Закона о узбуњивачима. У делегацији су учествовали представници Парламентарне скупштине БиХ, представници ентитетских парламената Републике Српске и Федерације БиХ, Агенције БиХ за борбу против корупције и невладиног сектора.
Повереник је гостима из БиХ обећао помоћ у активостима на изради правних механизама за заштиту узбуњивача. Будући да су били посебно заинтересовани за ток Пројекта за израду модела Закона о заштити узбињивача у Србији који координира Повереник, а који подржавају амбасаде Велике Британије и Холандије, Повереник им је обећао да ће им бити доступни сви резултати који јесу или ће бити остварени у оквиру тог Пројекта.
С тим у вези повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Наша држава има и формалну и суштинску обавезу да обезбеди адекватну заштиту људима који су указали на корупцију, криминал и друге аномалије у својим срединама а који због тога, по правилу, трпе бројне непријатне последице.
Група земаља за борбу против корупције (ГРЕКО) упутила нам је у том смислу обавезујућу препоруку још 2006. године, с роком извршења до краја 2007. године, али то је очигледно остало без ефеката.
Али још важније од формалне обавезе је суштинска обавеза да се да сваки могући допринос борби против корупције. Сувишно је наглашавати да већ неколико година узастопце Глобални индекс перцепције корупције показује да тапкамо у месту, да стагнирамо у друштву земаља за које важи оцена да су захваћене неконтролисаном, системском корупцијом. Обезбеђење одговарајуће заштите узбуњивача извесно би представљало један такав допринос.
Истраживања спроведена у оквиру Пројекта показују да изузетно висок проценат грађана (75%) сматра да држава узбуњивачима дугује адекватну заштиту, а да неупоредиво мањи проценат њих (14%) мисли да су данас државни органи у стању да ту заштиту и стварно обезбеде.
Пројекат који координирам за финални циљ има израду једног модела закона заснованог на анализи упоредноправних решења из већег броја националних законодавстава подразумевајући, разуме се, комплексан приступ с обзиром да се питање заштите инсајдера отвара у више права (радно, административно, прекршајно, кривично, привредно...). Верујем да ће модел бити врло квалитетан, и надам се да ћемо, ако то прихвате Влада и Народна скупштина, коначно добити Закон о заштити узбуњивача.
Ако тај резултат буде користан и употребљив и за БиХ (имајући у виду специфичности њеног уставноправног уређења) биће то, разуме се, веома добро."
