ФАКТИЧКО СТАЊЕ У ОБЛАСТИ ЗАШТИТЕ ПРИВАТНОСТИ У ЗНАЧАЈНОМ РАСКОРАКУ СА УСТАВНИМ ГАРАНЦИЈАМА - 14 МЕРА

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић и Заштитник грађана Саша Јанковић одржали су данас у Београду у Медија центру конференцију за медије са темом „Надзор над применом Закона о заштити података о личности код оператора телефоније у Србији - Уставне гаранције тајности средстава комуницирања".

Након што су презентирали досадашње резултате акције надзора над применом Закона о заштити података о личности у пракси оператора телефоније у Србији и мере које су у циљу заштите уставних гаранција права грађана предузимали, укључујући и покретање одговарајућих поступака пред Уставним судом. Повереник и Заштитиник су оценили да практична ситуација у вези са заштитом приватности значајно, у великој мери одступа од стандарда утврђених Уставом Републике Србије и релевантним међународним документима.

Полазећи од наведеног Повереник и Заштитник су припремили Предлог препорука за унапређење стања у овој области, који ће, чим буду конституисани бити достављени Скупштини и Влади:

1. Влада би требало да прави нацрте и предлаже, а Скупштина да усваја, само такве законе који поштују уставне гаранције које се тичу приватности комуникација  и других људских права. Мишљење државних органа успостављених да штите права грађана Народна скупштина не би требала да игнорише.
2. Хитно изменити релевантне законе како би се одредило који конкретни судови имају надлежност да одлучују о захтевима полиције и Војнобезбедносне агенције да приступе подацима о комуникацијама грађана (по постојећим прописима надлежност суда позната је само за Безбедносно-информативну агенцију - БИА).
3. Применити ефикасне организационе мере и ИТ решења које убрзавају претходну судску контролу и одлучивање о захтевима за  приступ комуникацијама и подацима о комуникацијама.
4. Ујединити постојеће паралелне техничке могућности различитих агенција и Полиције у једну, националну агенцију која, као провајдер, пружа техничке услуге неопходне за пресретање комуникација и других сигнала свим ауторизованим корисницима.
5. Ујединити процедуре према пружаоцима електронских комуникација и њихове обавезе.
6. Обезбедити неизбрисиво бележење приступа телекомуникацијама, уз све податке који су потребни да би се могла извршити накнадна контрола законитости и правилности приступа.
7. Правно уредити рад приватног сектора безбедности и обезбедити ефикасан надзор над њим.
8. Омогућити јаку, правну и фактичку заштиту узбуњивача (посебно у сектору безбедности, али и уопште) и поверити заштиту Заштитнику грађана.
9. Криминализовати ометање истраге коју воде независни контролни државни органи (Заштитник грађана, Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, Агенција за борбу против корупције, Државна ревизорска институција, Повереник за заштиту равноправности). Било које узнемиравање, претња или други покушај да се утиче на притужиоца или сведока који сарађује са контролним органима треба да буде кривично дело.
10. Обавезати унутрашње надзорне механизме да о својим налазима од значаја за поштовање људских права обавештавају Заштитника грађана и надлежне скупштинске одборе, посебно у случајевима када се о њих оглушило руководство органа у којима су образовани и у случајевима који говоре о озбиљним наводним или потврђеним кршењима људских права.
11. Преиспитати резултате спровођења Закона о тајности података (укључујући усвајање неопходних подузаконских аката, декласификацију старих докумената, спровођење истрага, издавање безбедносних сертификата...) и предузети озбиљне измене тог закона или доношење новог.
12. Јачати капацитет надзорних институција да рукују са поверљивим подацима и чувају их.
13. Усвојити нови Закон о Безбедносно-информативној агенцији како би се, између осталог, обезбедила предвидљивост у употреби посебних мера.
14. Размотрити полицијска овлашћења обавештајно/безбедносних служби, односно њихово учешће у кривичним поступцима.