Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић упутио је Министарству финансија - Пореској управи Упозорење у коме указује да Пореска управа у примени Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја већ дуже времена у континуитету крши не само одредбе овог Закона, већ и одредбе Закона о тајности података и Закона о заштити података о личности.
Наглашавајући да Пореска управа медијима, новинарима, грађанима и свим другим тражиоцима готово редовно ускраћује информације, односно да их даје тек по налогу Повереника, а некад чак ни тада, повереник, Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Поступајући по захтевима за приступ информацијама Пореска управа исте упорно одбија позивајући се искључиво на то да, по члану 7. Закону о пореском поступку и пореској администрацији, сви подаци из пореског поступка представљају „службену тајну“.
Такав став је двоструко погрешан.
Прво, стога што Закон о слободном приступу информацијама, када је у питању могућност ускраћивања информација заштићених неком од ознака поверљивости, осим тог формалног услова захтева да постоји и суштински, материјални услов, да постоје чињенице које указују да би због одавање информације заиста наступиле штетне правне или друге последице по интересе који су претежни у односу на право јавности да зна. Утврђивање тих околности је обавеза органа власти. Без тога, само постојање формалне ознаке поверљивости није довољно за ускраћивање права.
Друго је то што је, већ и са искључиво формалног становишта, поступање Пореске управе у потпуној супротности са одредбама Закона о тајности података којим се уређује јединствен систем одређивање и заштите тајних података. Просто, зато што према том закону „службена тајна“ уопште не постоји у систему класификације тајних података. Према члану 108. Закона о тајности података одредбе важећих закона у делу у коме се односе на тајне податке могле су се примењивати најдоцније до 01. јануара 2010., а рок у коме су руководиоци органа власти (дакле и Министарства финансија и Пореске управе) били дужни да преиспитају све постојеће ознаке тајности истекао је 24. децембра 2011.
Посебно је забрињавајуће што је у међувремену Закон о пореском поступку и пореској администрацији мењан два пута, а да је пропуштена прилика да се изврши обавеза његовог усаглашавања са новим стандардима. Чак шта више, на његовим последњим изменама (децембар 2011.) заснована је нова пракса која је са становишта Закона о заштити података о личности апсолутно спорна. Ово се, пре свега, односи на јавно објављивање, на веб сајту Пореске управе, личних података физичких лица који су порески дужници. За овакву обраду података о личности, иако Пореска управа тврди другачије, извршеним изменама очигледно није створен правни основ.“
