Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да се поступцима Министарства финансија поводом неких одлука повереника за информације дезинформише и збуњује јавност и доводи у питање ауторитет закона и органа власти.

Непосредан повод за овакву оцену повереника су непоступање Министарства финансија по налогу повереника да  Министарство учини доступним јавности инфорамције о 50 највећих дужника пореза и доприноса у Републици и као и правно потпуно незасновани аргументи којима Министарство покушава да оправда своје поступке.

С тим у вези повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:

„Захтев емисије „Инсајдер“ ТВ Б92 да се учине доступним јавности  информације о 50 највећих пореских дужника је легалан и легитиман. Министарство финансија одбило је тај захтев позивајући се на то да се ради о информацијама које су „службена тајна“, те да ће исти подаци моћи да буду доступни тек након што буду усвојене одговарајуће измене Закона о пореском поступку и пореској администрацији.

Овакво образложење говори или о забрињавајућем непознавању релевантних прописа или, што је још горе о њиховом свесном игнорисању, а евентуалне измене Закона о пореском поступку и пореској адиминистрацији, у наведеном правцу немају смисла и за њих не постоји никаква потреба.  

Тачно је да је у члану 7. Закона о пореском поступку који је донет 2002. године предвиђено да су практично све информације са којима ради Пореска управа „службена тајна“ али је та одредба одавно изгубила правни значај. Наиме, Србија је 2009. године добила Закон о тајности података који је и lex specialis и lex postеriori и који је апсолутно релевантан у вези са питањима одређивања и заштите тајних података а који појам „службена“ тајна уопште не познаје, не користи га чак ни као термин.

Законом о тајности података у члану 8. изричито је предвиђено да се као тајни податак може одредити податак чијим би откривањем настала штета уколико је „потреба заштите интереса Републике Србије претежнија од интереса за слободан приступ информацијама“. У конкретном случају је, мислим, више него очигледно да не постоји ни претежан ни било какав интерес Републике Србије да јавности ускрати тражене податке чиме се, поред осталог руководио и повереник, усвајајући жалбу ТВ Б92.

Коначно, Закон о тајности података у члану 25. изричито предвиђа обавезу органа власти да опозове тајност податка  на основу решења повереника а у члану 99. предвиђа да ће се, ако то не учини за прекршај казнити одговорно лице у органу власти.“