Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је, преко лица овлашћених за надзор у периоду од 18.4.2011. до 9.5.2011. спровео надзор над извршавањем основних обавеза из Закона о заштити података о личности у 33 агенције, завода и других организација на републичком нивоу.

Надзор је вршен искључиво у делу који прописује обавезу органа да на прописан начин образују евиденције о збиркама података о личности и исте доставе ради уписа у Централни регистар.

Повереник је 31 органу упутио одговарајуће Упозорење а против руководилаца 13 органа ће бити поднети захтеви за покретање прекршајног поступка.

С тим у вези Повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:

„Са акцијом надзора започели смо још у децембру 2010. године. У складу са опредељењем да питање одговорности треба постављати, прво у односу на највише, државне органе власти, акција је започета надзором у министарствима Владе Републике Србије и резултирала подношењем захтева за покретање прекршајних поступака против 14 министара у децембру прошле године.

У фебруару 2011.  предмет надзора били су органи у саставу министарстава и резултат је поново био врло забрињавајући – што је резултирало са 9 захтева за покретање прекршајног поступка против директора ових органа.

Све ово упозорава да никако не смемо бити задовољни односом органа власти према обавезама из Закона о заштити података о личности. А при таквом односу власти према законским обавезама готово да је илузорно и неправично инсистирати на одговорности за извршење обавеза од стране приватних субјеката и предузетника.

Степен неизвршавања чак и ових најелементарнијих обавеза из закона је тако висок да не говори само о недисциплини него и о очитој неоспособљености органа власти за спровођење закона.

Због тога још једном апелујем на Владу Србије да предузме неке важне кораке са којима јако доцни. На првом месту, да усвоји Акциони план за спровођење Стратегије заштите података о личности и да што пре приступи његовој реализацији. Стратегија је, после дуго оклевања, усвојена још у августу 2010. а крајњи рок за усвајање акционог плана за њено спровођење истекао је још пре 9 месеци. Због тога је Стратегија само „мртво слово на папиру“.

Усвајањем акционог плана, и након тога озбиљним, стварним напорима за његово остваривање треба обезбедити услове за далеко боље а нужне резултате у имплементацији савремених стандарда о заштити података о личности. Један од најбитнијих услова је и инсистирање на обавези људи у органима власти да се оспособљавају за извршавање закона и обезбеђење нужних претпоставки за ту едукацију.“