Извор: "Блиц"
Недавна оцена повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о ичности да нека питања у вези са уступањем банкарских потраживања према грађанима, агенцијама за наплату дуговања указују на потребу да држава много више пажње посвети заштити података о личности и најава да ће с тим у вези иницирати измене неких закона, изазвала је бројна реаговања. Велика већина је, на моје задовољство, била позитивна. Ипак има нешто што „срећу квари"..

Апсолутно претежан део подршке дат је залагању за то да грађани добију све релевантне информације, те да их нови поверилац не може доводити у неповољнији положај. То јесте лепо, али моја основна идеја била је нешто друго. Трансфер потраживања подразумева и трансфер података о личности дужника, па сам сматрао обавезом да укажем на значај питања - колико података се трансферише, зашто и под којим условима, и поготово да ли се и како подаци штите?
Злоупотреба података о туђој личности, крађа идентитета другог лица с циљем да се прибави корист или нанесе штета феномен је глобалних димензија и огромног значаја. Штетни ефекти крађе идентитета према релевантним субјектима, нпр. Центру за ресурсе о интернет преварама (ИТРЦ), изражавају се у фантастичним десетинама и десетинама милијарди долара. И то је само материјална штета (пражњење банковних рачуна, куповина робе и услуга, стварања обавеза). Други облици штете због природе нападнутог добра, (углед, емоције, проблеми у комуникацији са људима и законом и сл.) остају у сивој зони.
Велика већина земаља у свету улаже значајне напоре да би унапредиле ниво заштите података о личности. Ти напори подразумевају низ државних мера и, посебно је важно, едукацију што ширег круга становништва, јер је одговарајућа информисаност грађана битна претпоставка ефикасне заштите. Ми немамо разлога да будемо задовољни оним што предузимамо ни на једном ни на другом плану. Крајње је време да то мењамо - опасно је живети у илузији да се оно што се дешава свуда око нас, не тиче нас.