Извор: "Политика"

ИНТЕРВЈУ: Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту

података о личности

Број у регистар уписаних збирки података о личности и руковалаца изражава се у промилима

Због тога што ни две године након доношења Закона о заштити података о личности већина министарстава није испунила две основне обавезе – да се  евиденције збирки података о личности устроје и воде у складу са одговарајућом уредбом коју је влада донела и да се те евиденције доставе надлежном поверенику ради успостављања централног регистра збирки података о личности – Родољуб Шабић је поднео прекршајне пријаве против 14 министара као одговорних лица.

Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности одлучио се на овај потез пошто претходно више одговарајућих упозорења није имало ефекта.

Шта је, по вашем мишљењу, разлог за то што чак 14 министарстава није испунило ове обавезе? Да ли бисте то приписали њиховом немару, неодговорности, лошој унутрашњој организацији, намерној опструкцији...?

Мислим да све што сте навели има утицај, намерна опструкција најмање. Међутим, на листу фактора негативног утицаја свакако треба додати још један вероватно најважнији – незнање. Наиме, без обзира на наглашено декларативно опредељење за увођење стандарда ЕУ у овој области и прихватање међународно-правних обавеза, реалне представе наше администрације о садржини тих стандарда су на врло ниском нивоу. А прва претпоставка за ефикасно решавање било ког проблема је јасна представа о његовим димензијама.

Шта то говори о њима (или о самој држави) када је реч о овој области?

Говори много тога, нажалост, нимало доброг. Ако је надзор, који је иначе одавно био јавно најављен, показао да ни две године након усвајања Закона о заштити података о личности већина министарстава није извршила најосновније обавезе утврђене законом а прецизиране уредбом коју је сама влада донела, то је само по себи веома забрињавајуће. Томе треба додати још неке чињенице. На пример да је и Закон о заштити података о личности, на шта сам више пута упозоравао, а неке одредбе и оспорио пред Уставним судом, у знатној мери неусаглашен са стандардима ЕУ. Треба додати и то да је за примену закона било неопходно доношење неких подзаконских прописа. Два прописа је требало да донесе повереник и он је то учинио. Друга два требало је да донесе Влада Србије. Један је донела са великим кашњењем, други, веома важан, још није донела, а реч је о посебно деликатном пропису – који се односи на заштиту нарочито осетљивих података о личности. Треба додати и то да је „потрошена” цела година да би влада усвојила Стратегију заштите података о личности коју смо моји сарадници и ја у сарадњи са експертима ЕУ припремили, али да је стратегија још увек мртво слово на папиру. Наиме, влада се усвајајући стратегију обавезала да ће у року од три месеца усвојити акциони план за њену реализацију. Нажалост, рок је истекао, а она то није учинила. Могао бих да набрајам и даље, али довољно је – однос власти према овој изузетно важној области мора се брзо и из корена мењати.

Очекујете ли да ће ових 14 пријава добити адекватан судски епилог? Шта ако се и даље буду оглушивали о ову законску обавезу?

А шта друго да кажем него да очекујем. Ефикасно поступање у овој ствари и стриктна примена закона били би у функцији не само афирмације Закона о заштити података о личности него и тек успостављеног прекршајног судства. Што се тиче непоштовања законских обавеза и убудуће министарства су, независно од покретања прекршајних поступака, добила одговарајућа упутства по којима очекујем да поступе. Уколико не буде тако, уследиће оно што је предвиђено законом – решења са формалним налазима и нови прекршајни поступци.

Какав је однос осталих руковаоца података према њиховим обавезама из овог  закона?

Генерално незадовољавајући. Ако врх извршне власти има овакав однос према  закону, шта се друго и може очекивати. Ипак, прилично је занимљив податак да  је обавезу да евиденције података о личности устроје у складу са законом и доставе их поверенику извршило готово двоструко више банака него министарстава.

Очекујете да се у Централном регистру нађе око милион збирки података. Колико их је до сада стигло? Које је то оптимално време у коме би сви руковаоци података могли да доставе своје збирке података?

Неке приближне процене су да у Србији постоји отприлике толико збирки података. Слична је претпоставка и да је број субјеката који имају разне збирке података о личности можда око сто хиљада, или више. Постоје на најразличитијим нивоима, од великих државних система, као што су на пример Републички завод за здравствено осигурање и МУП, преко банака, предузећа, осигуравајућих друштава, па до малих предузећа или предузетника. Наравно, није реално очекивати да сви они пријаве све збирке које имају. Међутим, досадашњим билансом баш никако не можемо бити задовољни. Повереник је успоставио електронски регистар, прилично комфоран за извршавање обавеза, и више пута јавно позивао на извршење законских обавеза. Ипак, у сада већ дугом периоду број у регистар уписаних збирки и руковалаца изражава се у промилима у односу на претпостављени број. То је, разуме се, недопустиво мало и због тога се морало кренути са покретањем поступака за одговорност. А у складу са оним што сам најавио, са покретањем одговорности кренуо сам од врха извршне власти.

Антрфиле : Прекршајне пријаве против министара

 Прекршајне пријаве поднете су против Диане Драгутиновић, Томице Милосављевића, Слободана Милосављевића, Оливера Дулића, Саше Драгина, Петра Шкундрића, Милутина Мркоњића, Божидара Ђелића, Жарка Обрадовића, Снежане Самарџић-Марковић, Јасне Матић, Драгана Шутановца, Расима Љајића и Небојше Брадића.

Из Закона о заштити података о личности

Циљ закона је да, у вези са обрадом података о личности, сваком физичком лицу  обезбеди остваривање и заштиту права на приватност и осталих права и слобода. Податак о личности је свака информација која се односи на физичко лице без обзира на облик у коме је изражена и на носач информације (папир, трака, филм, електронски медиј и сл.), по чијем налогу, у чије име, односно за чији рачун је информација похрањена, датум настанка информације, место похрањивања информације, начин сазнавања информације (непосредно, путем слушања, гледања и сл, односно посредно, путем увида у документ у којем је информација садржана и сл) или без обзира на друго својство информације. Руковалац података је физичко или правно лице, односно орган власти који  обрађује податке.