Извор: "Дневник"
Случај објављивања аудиоснимка са састанка Савеза вовођанских Мађара у Новом Орахову, на којем се чује да саговорници спомињу паралелни списак Мађара у Војводини и како га искористити за изборе, уздрмао је јавност у Покрајини, али се нико од државних званичника још није изјаснио о овоме. СВМ је поднео тужбу против Н. Н. лица због тајног снимања, што је законом забрањено, али демантује да је снимак аутентичан. Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић за „Дневник“ каже да је овај случај занимљив из више различитих аспеката, али за њега је, са становишта функције коју врши, важно то што садржина снимка упућује на постојање базе података о личности која не би смела да постоји.
– Ако овлашћена лица повереника за информације од јавног значаја – инспектори на лицу места утврде постојање те базе, прво што ћу урадити је да наредим њено уништавање, а други евентуални кораци зависили би од околности, односно разлога због којих је дошло до повреде закона – најавио је Шабић. – Разни фактори могу бити у питању: од незнања, или погрешних инструкција добијених од органа власти па до зле намере. Неки од њих могу имати за последицу прекршајну па чак и кривичну одговорност.
Шабић каже да су у поступцима, спроведеним по жалбама грађана или у службеном надзору, констатоване различите неправилности и повреде закона:
– Формирање приватних збирки података о личности констатовано је у случају Националног савета немачке националне мањине и у случају Бошњачког националног већа – каже Шабић. – Осим формирања оваквих паралелних збирки података о личности, било је и других повреда закона: од превара и злоупотреба поверења па до кривичних дела неовлашћене обраде података о личности и фалсификата. Мислим да је таквих ствари било у вези с посебним бирачком списковима мање-више свих националних мањина.
Повереник је наложио Немачком националном савету и Бошњачком већу да избришу паралелне спискове, а за „Дневник“ тврди да су ови то и учинили.
– Формиране су комисије, збирке података су комисијски уништене, а документи о томе, укључујући и потписе свих чланова комисије, достављени су поверенику – објашњава наш саговорник, и напомиње да, за сада, нема егзактних података о томе да ли је још нека мањинска странка или организација сачинила дупле спискове. Он, међутим, тврди да се то, имајући у виду све околности, никако не може искључити. Напротив. – Главне проблеме није направио сам закон већ Инструкција о поступку уписа у посебан бирачки списак националне мањине коју је донело Министарство за људска и мањинска права. Том инструкцијом се одступило од принципа да је право на упис у бирачки списак лично право које човек реализује сам. Инструкција је омогућила да свако ко је могао доћи до потребних података грађана може “у њихово име”, а без њиховог знања, чак и противно њиховој вољи, подносити захтеве за упис у посебне бирачке спискове, а надлежни општински органи нису имали право да им траже пуномоћ или проверавају идентитет – објашњава повереник за информације.
– Било је случајева да су појединци подносили захтеве за више стотина, чак и неколико хиљада лица. Зар се након таквог односа према упису у посебне бирачке спискове треба чудити што је дошло до праве експлозије “активизма” и што постоје паралелне збирке података о личности? Шабић је нагласио да не жели да се бави Министарством за људска и мањинска права, али сматра да је неопходно да држава значајно промени однос према овом важном питању.
– Подсећам на то да су подаци о националној припадности према члану 16 Закона о заштити података о личности сврстани у категорију нарочито осетљивих података, што никако не подразумева овакав однос какав је практикован, већ напротив, подразумева посебне услове за њихову обраду и заштиту. Закон о заштити података о личности предвидео је да ће Влада, у року од шест месеци, посебном уредбом уредити питање заштите нароч ито осетљивих података али, мада је прошло неколико пута по шест месеци, та уредба није донета па је прокламована посебна заштита заправо само мртво слово на папиру – нагласио је Шабић.
