Извор: "Блиц"

„Парламентарна скупштина СЕ усвојила је 1996. на XXIII заседању Резолуцију о мерама за разградњу наслеђа бивших тоталитарних система. Тачка 9. овог за продор слободе приступа информацијама у 'забрањену зону', изузетно важног документа гласи: Парламентарна скупштина поздравља стављање досијеа тајних служби на увид јавности у неким бившим комунистичким земљама. Она позива све земље да заинтересованима, на њихов захтев, омогуће увид у досијеа која су о њима водиле тајне службе.

Готово све некадашње социјалистичке државе следиле су овај апел СЕ. Наша земља, нажалост, није. Ове године навршила се деценија од усвајања наведене резолуције Парламентарне скупштине СЕ. И шест година од пада ауторитарног режима код нас. И три године од пријема наше земље у СЕ. Сваки од ових 'јубилеја' упозорава на то да је крајње време да доношењем закона о отварању досијеа тајних служби учинимо нешто изузетно важно и за међународни углед наше земље и за њену даљу демократску транзицију.“

Овај горе, наводницима означени текст, сам објавио први пут на овом истом месту поводом 10-годишњице Резолуције СЕ, у новембру 2006. Па поново у 2007. Па 2008. Па још једном у јесен 2009. И изгледало је да ћу своју упорност или тврдоглавост потврдити и у јесен 2010, да ће и 14 година након усвајања Резолуције такав текст, нажалост, бити актуелан.

Лепа, важна вест је да можда и неће бити тако, да ће Влада РС ускоро предложити Закон о отварању досијеа тајних служби бившег режима. А још важније је да закон не буде „козметички“, да буде у функцији стварног решавања отворених проблема. „Доследна“ неспремност да се благовремено, на прави начин поступи са архивама тајних служби већ нас је коштала много. Изналажење правих одговора на питања релевантна за отклањање некад учињених неправди, рехабилитације, реституције и сл., било је јако отежано. Неки одговори били су непотпуни, погрешни или су изродили нове неправде. Део штете јесте ненадокнадив, али то је само разлог више да се уради оно што је требало урадити одавно.