Извор: "Данас"

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, говори за Данас

РАЗГОВОР

Београд - У протеклих седам месеци регистровано је 1.686 предмета поводом жалби на непоштовање права на слободан приступ информацијама од јавног значаја, док је у прошлој години регистровано 1.865, а годину дана пре 1.517. То значи да би до краја године број предмета могао бити и двоструко већи него претходне - истиче за Данас Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности.

- Добро је што грађани, на овај начин инсистирају на остваривању свог права и потврђују поверење у Повереника за информације. С друге стране, константно висок и растући број жалби говори да још има много проблема у остваривању права на слободан приступ информацијама. Наравно, треба имати у виду да и укупан број захтева за приступ информацијама органима власти стално расте, те да, сем тога што расте број жалби, расте и број случајева у којима се право остварује без проблема - објашњава Шабић.

- Који државни орган је најмање ажуран када је посреди слободан приступ

информацијама?

- Ако треба да издвојим неког, то је Министарство финансија, и због значајног броја жалби, и због неких неизвршених налога Повереника, али и због неизвршавања неких законом утврђених обавеза према јавности. На пример, према Закону о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији, то министарство је дужно да води и јавно објављује регистар са подацима о броју запослених и ангажованих лица, као и подацима о износу исплаћеном за плате, додатке и накнаде у свим органима власти, али то не чини. Услед тога, јавност до ових података долази тек након интервенције Повереника.

- Којем државном органу стиже највећи број захтева?

- Вероватно МУП, Министарству финансија и Агенцији за приватизацију. Независно од тога којем органу се најчешће обраћају, предмет интересовања су информације о буџетским расходима, јавним набавкама, приватизацијама и слично. Евидентно је да је од више потенцијала Закона о слободном приступу информацијама најбоље препознат онај антикорупцијски.

- Поднето је 140 захтева за покретање прекршајних поступака против државних органа, што је знатно мање у односу на укупан број прекршаја. Како то коментаришете и колико је прекршаја иначе?

- Тих 140 захтева поднело је Министарство за државну управу у овој години, од када је то у његовој надлежности. У претходних пет година, раније надлежно Министарство за културу поднело је отприлике исто толико. Тих неколико стотина прекршајних поступака је мало у поређењу са бројем прекршаја од више хиљада. Са таквом „казненом политиком“ просто је невероватно да смо постигли и ово.

- Колико је процесуирано таквих случајева досад?

- Процесуирано је око 300 предмета, а само неколико десетина њих окончано је новчаним казнама или опоменама. Неки су још у поступку, а неки су, као и хиљаде оних који нису покренути, застарели. Та се пракса мора мењати.

Антрфиле : Правосуђе квари просек

- Да ли су Вам пристигли сви извештаји о раду државних органа за 2009? Колико њих још није послало те извештаје и да ли можете да наведете неке од органа који то нису учинили?

- За 2009. стигло је 737 извештаја, што је за преко сто више него за претходну годину и два и по пута више него, на пример, за 2005. То ипак није разлог да будемо задовољни. Велики број органа јавне власти још не извршава ову законску обавезу. „Олакшавајућа“ чињеница је да су они најважнији, највиши, односно практично сви државни органи ову обавезу извршили, као и велика већина локалних самоуправа. Просек су покварили органи правосуђа што је донекле објашњиво организационим променама и селидбама везаним за реформу правосуђа.