Извор: Политика
У посебан бирачки списак једне националне мањине у једној београдској општини
било је уписано 276 лица, а накнадно је брисање са тог списка захтевало њих 37
Родољуб Шабић, повереник за информације
Пре петнаестак дана један наш суграђанин, А. Х., поднео је жалбу поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, због кршења одредби Закона о заштити података о личности. У тој жалби навео је да је добио решење управе градске општине Нови Београд, којим је уписан у посебан бирачки списак једне од националних мањина, иако никада није поднео захтев да буде уписан у тај списак. Навео је да сматра да су његови лични подаци злоупотребљени, и тражио да повереник предузме мере ради заштите његових права.
Поводом навода изнетих у жалби А. Х., у складу са одредбама чл. 54 Закона о заштити података о личности, повереник је преко својих овлашћених лица обавио службени надзор над спровођењем и извршавањем Закона о заштити података о личности у управи градске општине Нови Београд. У спроведеном поступку надзора повереник је утврдио да сасвим извесно постоје основи за сумњу да су непознати извршиоци неовлашћено прибавили и употребили податке о личности грађанина А. Х. у сврху за коју ти подаци нису били прикупљани, обрађивани и коришћени, односно за коју нису били намењени. Поред тога, подједнако је извесно да постоје и основи за сумњу да је потпис грађанина А. Х. на захтеву за упис у посебан бирачки списак националне мањине, који је поднет на прописаном обрасцу, фалсификован.
Наиме, овлашћена лица повереника су у поступку вршења надзора у градској општини Нови Београд извршила увид у све релевантне списе, па су констатовала да се у списима, између осталог, налази захтев за упис у посебан бирачки списак, на прописаном обрасцу. У доњем десном углу обрасца, на за то предвиђеном месту, руком је, ћирилицом, написано да је подносилац захтева А. Х. Када су овлашћена лица повереника фотокопију тог захтева показала А. Х. он је недвосмислено и изричито још једном потврдио да потпис на том обрасцу није његов.
Причу чини занимљивијом то што се овлашћена лица повереника нису задржала само на „случају” А. Х. Они су, приликом вршења надзора, такође утврдили да је у посебан бирачки списак националне мањине у који је он био уписан било уписано укупно 276 лица, а да је накнадно брисање из тог списка захтевало 37 лица. Иако по закону они не морају наводити разлоге због којих траже брисање из посебног бирачког списка, ипак је мање-више очито да су разлози идентични као у „случају” А. Х. Уосталом, и изјаве које су овлашћена лица повереника узела од службеника надлежних за бирачке спискове, потврђују да су тих 37 лица усмено изјавила да они нису тражили упис као и да нису попунили и потписали захтеве за упис у посебан бирачки списак. Дакле, најблаже речено, постоје основи за сумњу да су и подаци тих 37 грађана неовлашћено прикупљени и обрађивани, те да су и њихови потписи фалсификовани. Стога је повереник тражио и добио од градске општине Нови Београд списак тих 37 грађана и релевантне податке из предмета у којима је одлучивано о „њиховим захтевима” за упис у посебан бирачки списак, и надлежном јавном тужилаштву поднео кривичне пријаве. Да ли је извршено 38 кривичних дела неовлашћеног прикупљања личних података из члана 146. КЗ и 38 кривичних дела фалсификовања исправе из члана 355. став 1. КЗ? Треба веровати да ће правосуђе дати прави и брз одговор на ово питање.
Али има још питања која траже одговор. Шта, рецимо, значи податак да се од укупно 276 лица колико је било уписано у посебан бирачки списак једне националне мањине у општини Нови Београд, само мањи број њих, око 80, лично уписало у тај списак, а да су за већину тај посао обавили „активисти”. Да ли знамо ко стоји иза „вредних” активиста? Шта говори податак да је од 200 тако уписаних, чак петина (и то најмање, јер извесно има и људи који на упис у бирачки списак, иако га нису тражили, нису реаговали) била, најблаже речено, проблематична. Да ли се ово догађало само у општини Нови Београд, једној од више од 160 наших општина, и да ли се дешавало само припадницима једне од 16 националних мањина, за које су успостављени посебни бирачки спискови?
Приватност и право на закониту обраду података о личности су у уређеном друштву високо на лествици вредности. Те вредности никакав страначки или политички „активизам” не сме да доводи у питање. А „случај” о коме пишем није први већ је само један од учесталих примера потцењивачког односа према тим вредностима. Држава је дужна да се томе супротстави на све могуће начине. Брза и оштра реакција органа гоњења и правосуђа није једини, али сигурно јесте неопходан начин.
