Извор: Блиц

Пре неколико дана министар унутрашњих послова, прихватајући сугестију повереника за информације, донео је одлуку да МУП престане са применом „правилника о службеној и државној тајни и о начину издавања и ослобађања од чувања службене и државне тајне” и да овај акт без одлагања замени новим. Иако је реч о појединачном правилнику који је у примени само у МУП-у, ова ствар има и шири начелан значај.

Прво, јер је МУП огроман систем који располаже изузетно великим бројем информација које су интересантне за јавност. Веома је важно да се евентуално ограничавање права јавности на приступ тим информацијама у тако великом систему врши у складу са савременим демократским принципима. И друго, јер би потез МУП-а требало да буде добар пример многим другим. Релативно недавно, пре мање од годину дана, добили смо Закон о тајности података. Иако има мане, он је бар понудио основу за успостављање нормативног система који личи на оне у савременом свету уместо „система” који је заправо неконзистентна „непроходна шума” прописа наслеђених из Милошевићевих и Титових времена.

Али и много бољи закон би био само мртво слово на папиру ако се његова вредност не потврђује у пракси. А Закон о тајности података предвидео је рок од две године у коме су надлежни дужни да преиспитају све разноразне „тајне” установљене по критеријумима из прошлих времена. Али, није предвидео да ће, ако тако не буде, „тајност” престати, нити је предвидео казне ако се у предвиђеном року ништа не уради. И онда није случајно да половина рока већ истиче, а да, објективно, нема жељених резултата. Зато би заиста било јако добро да одлука МУП-а подсети многе друге да правилник МУП-а није једини који је (био) анахрон, потпуно превазиђен, чак и противан Уставу и да нам тек предстоји да се озбиљно суочимо са питањем - колико има сличних, а колико тек појединачних „тајни” утврђених на основу њих? И наравно, да се тог непотребног, често штетног и ружног баласта наслеђеног из прошлости и решимо.Родољуб Шабић,повереник за информације