Извор: „Ало“
ИНТЕРВЈУ НЕДЕЉЕ Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја
Прислушкивање грађана без одлуке суда, највише оспоравано решење предложеног закона о електронским комуникацијама, није ништа друго до метод режима Слободана Милошевића. Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности, упозорава у интервјуу за „Ало!“ да је Србија пред дилемом да ли ће да легализује методе Милошевићевог наслеђа или ће да поштује сопствени устав.
Неће Србија заличити на „Великог брата“ јер ни сада не личи на то. Решења која се предлажу нису новост, она постоје одраније, она су наслеђе још из Милошевићевог времена. Дилема је само хоћемо ли то да легализујемо или да мењамо, да унапређујемо, односно да прилагодимо уставном решењу из члана 41, које изричито предвиђа да је „тајност средстава комуницирања неповредива и да су одступања од ње дозвољена само на основу одлуке суда.“ Ја сам, у сваком случају, за поштовање Устава.
Које су највеће опасности које грађанима прете уколико се усвоји предложени Закон о електронским комуникацијама?
- Опасности постоје у вези са могућим злоупотребама. На могућност злоупотребе не треба гледати ни песимистички ни оптимистички, већ реалистички. То се, једноставно, никада не сме искључити. Ако до тога већ дође, огледаће се у разним продорима у приватност - лоцирањем места на којима се неко креће, круга људи с којима се дружи или комуницира, сфера интересовања с обзиром на сајтове које посећује, што све заједно омогућава заокруживање готово комплетном профи ла личности о којој се ради.
Да ли бисте неком новинару били поверљиви извор информација, знајући да закон дозвољава да се зна када је, колико дуго, с ким, с којег броја и одакле новинар разговарао?
- Лично, све што кажем неком новинару, увек могу и смем да поновим и пред ТВ камерама. Дакле, сваки пут када дајем информације или коментаре, немам разлога да то кријем од било кога. Али, било би банално сводити проблем на оно чувено и смешно „поштен човек нема чега да се боји“. Ово је ствар принципа и поштовања Уставом зајамчених граница приватности.
Да ли ће овим одредбама, практично, бити озакоњена цензура?
- Не мислим да је тако. Можда ове одредбе код неког и изазову аутоцензуру, али то није главни проблем јер велика већина новинара и иначе не пише анонимно, потписује своје текстове.
Оно што у вези с новинарима може бити проблем је тајност новинарских извора. Тајност новинарског извора и право новинара да га штити спадају у саме основе слободе медија, а решења из предлога закона отварају могућности за лако маркирање извора.
Да ли сте чули бар један убедљив аргумент да безбедносне службе неће злоупотребити положај и да неће улазити у садржај разговора?
- Аргументи које сам чуо нису били правни. Сводили су се на то да понуђена решења омогућавају службама да раде брже, ефи касније, лакше. Наравно, имајући у виду значај борбе против организованог криминала, тероризма и слично, надлежним службама треба обезбедити што је могуће боље услове. И материјалне и логистичке и техничке и правне. Али, бар што се ових последњих тиче, граница преко које се не може прећи је Устав. Однос према могућим злоупотребама не сме да зависи од тога да ли се неком верује или се у њега сумња. У уређеном демократском друштву ниједно одступање од Уставом зајамчених права не зависи од поверења, већ од правних механизама који контролишу и оправданост тог одступања и начин на који се спроводи.
Нада Колунџија је најавила да ће се поштовати одлука Уставног суда о уставности тог закона. Како разумете такав избор институције којој ће владајућа већина дати поверење, ако се зна да сте против закона били и ви као повереник, али и омбудсман?
- Не сумњам да ће поштовати, ако је буде, односно кад је буде. Али, не мислим да Уставни суд, иначе претрпан послом, треба да даје одговор на баш сва спорна питања, чак и она за која се одговори лако могу пронаћи. Иза критика су не само омбудсман и повереник за информације, већ и удружења новинара и медија,информатичара, Адвокатска комора, цивилни сектор, сви угледни експерти, медији,
велики број грађана. Није случајно да сви они на исти начин разумеју члан 41 Устава рбије.
Како ће изгледати ваш надзор и хоће ли вас безбедносне службе обавештавати о својим активностима?
- Ствар се не своди само на обавештавање. Повереник има право приступа и увида у комплетну документацију која се односи на све, па и овакво прикупљање података и увид у збирке података, укључујући и контролу просторија и опреме која се користи. Наравно, ми чинимо прве кораке на плану заштите људских права кроз деловање такозваних независних институција. Поред правних, биће потребно обезбедити и развијати и друге претпоставке - кадровске, техничке и логистичке.
Антрфиле : Тадић ће преломити
Очекујете ли од председника Србије Бориса Тадића да искористи своја овлашћења и одбије да потпише овај закон?
- Не бих се бавио спекулацијама. Одлука о томе је у искључивој надлежности председника.
Ко инсистира на шпијунирању
Имате ли објашњење зашто се владајућа структура бори за спорне одредбе?
- Свако треба да објашњава своје ставове. Али, врло је добро што је владајућа већина прихватила бар други од два амандмана заштитника грађана. Тиме је, бар на начелном нивоу, потврдила принцип да сва ограничавања људских права морају бити предмет надзора независних институција.
