Извор: Блиц
Да би се заштитили они који зарад општег добра проговоре о криминалу и корупцији потребне су интервенције у области кривичног, радног и медијског права, поручује Родољуб Шабић
Они људи који се одваже да зарад заштите јавног интереса проговоре о криминалу и корупцији у компанији или државној институцији у којој раде готово увек плате високу цену таквог поступка. Најчешће бивају оптужени да су „одали пословну тајну”, што директорима послужи као алиби када уручују отказе. Због такве „праксе” Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, затражио је да правни поредак Србије пружи заштиту и одређени статус „узбуњивачима”,
односно инсајдерима или како их још зову – „дувачима у пиштаљку”.
– Спремност за супротстављање криминалу и корупцији указивањем на конкретне примере у својој средини заснива се на храбрости и одлучности појединаца. Добро је што има људи са таквим особинама, али је неопходно обезбедити да их буде више, да се то што они говоре што боље чује, а да не буде пропраћено опасностима по њихову или егзистенцију њихових породица. Не сме се допустити да ћутање буде једина безбедна алтернатива – поручио је Шабић након што је Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила Резолуцију о заштити
„узбуњивача”. Овим документом позване су све државе чланице да преиспитају своје прописе.
А да би се инсајдери заштитили на адекватан начин, како је за „Политику” објаснио Родољуб Шабић, потребне су интервенције у области кривичног, радног и медијског права. Тако би у области радног права то значило обезбеђивање пуне заштите од некоректног отпуштања и других облика одговорности. У области кривичног права то би била заштита од гоњења за наводну клевету и одавање тајне, а у медијском праву обезбеђивање заштите новинарских извора. А како су пролазили они који су до сада стали у одбрану јавног интереса илуструје списак који повереника за информације иронично назива „пет лаких комада”.
– Реч је о случајевима у којима су налози повереника да се јавности учине доступним одређене информације наилазили на жесток отпор и били реализовани само уз велике проблеме. Први случај, „друмска мафија”, после много муке добио је и судски епилог, пљачка је раскринкана и обустављена. А „узбуњивач”, радник „Путева Србије” био је отпуштен. Други случај, тиче се набавке „шарених” возова. И он полако добија судски епилог, а радник „Железница Србије” је такође остао без посла – рекао је Шабић и додао да је без функције остао и крагујевачки омбудсман када је тражио да се објаве информације о превеликом броју запослених у градској администрацији и о критеријумима по којима је до тога дошло.
Четврти инсајдер са списка, који је указивао на то да се Генералштаб наше некадашње војске бавио и активностима које представљају кривична дела и кршење људских права био је изложен кривичном поступку.
– Колико знам тај поступак не тече, али је „успаван”, никад није обустављен – истакао је Шабић и објаснио да ни случај „Дом ученика у Београду” никада није добио кривично-правни епилог, „али су неки руководиоци смењени, а питомцима је враћен новац који им је био незаконито узет”. „Узбуњивач”, корисник дома, иако одличан ученик, остао је без стипендије.