Извор: Блиц

У Скупштини закон са спорним одредбама

БИА, по сазнањима “Блица” писала део Закона о електронским комуникацијама који

јој омогућава праћење разговора без обавезне одлуке суда

Т. Н. Ђаковић

Безбедносно-информативна агенција може да прати с ким, када, колико дуго и одакле комуницирате телефоном или и-мејлом. И за то јој не треба налог суда. Довољан је потпис њеног директора. Нови закон о електронским комуникацијама, од јуче на усвајању пред парламентом, ниједном својом одредбом то право не ограничава. Ако закон буде усвојен, контрола праћења ових података биће у рукама оних који их прате - БИА.

Овим поводом ни посланици нису имали много примедби, иако је предлог закона месецима мета жестоких критика стручне јавности и Родољуба Шабића, повереника за информације од јавног интереса. Он месецима упозорава: „Закон је у супротности са Уставом и ускраћује гарантована људска права”. БИА је, према сазнању „Блица”, асистирала Министарству за телекомуникације у писању закона. Одатле постаје јасније зашто се при увиду у ове податке не захтева и одлука суда. А ти подаци, како објашњава Шабић, ма како да се не залази у њихов садржај, некада говоре бар подједнако као и сама садржина телефонског разговора или и-мејла. Шабић оцењује да начин који је изабран за усвајање Закона о електронским комуникацијама није примерен значају тог закона, да је изостала озбиљна стручна расправа, а да се његово доношење предлаже по хитном поступку. Коначни текст предлога закона био је, како објашњава Шабић, фактички недоступан јавности. Закон је, наиме, како признају у Министарству за телекомуникацију, објављен на сајту Скупштине тек прошлог четвртка, дакле пре само пет дана.

- Јасно је да су поједина решења нејасна, контроверзна и да могу имати за последицу угрожавање Уставом и законом зајемчених људских права - каже Шабић. Недавно је, како он подсећа, Уставни суд оценио као неуставне одредбе важећег Закона о телекомуникацијама управо зато што је тај члан предвиђао могућност прикупљања оваквих података без одлуке суда. Али то није довољна информација да пробуди успаване посланике. За разлику од њих, повереник реагује и на одредбу члана 130. Њим предлагач покушава да искључи надлежност његове канцеларије за контролу обраде „задржаних података”. У тексту закона наводи се да је за то задужен „орган надлежан за заштиту тајних података”.

- Пошто такав орган не постоји, то значи да контроле и не би било, односно да би обрађивачи података контролисали сами себе - закључује Шабић.Слободан Марковић, саветник министарке у Министарству за телекомуникације, тврди да предложени закон не омогућава никакво самовољно или незаконито понашање било које државне институције.

- Повереник има могућност да у сарадњи са заштитником грађана поднесе амандман, као и да пред Уставним судом покрене поступак провере уставности те одредбе закона ако тај амандман не буде усвојен - каже он.

Марковић негира да је Министарству у писању закона асистирала БИА, али додаје да су свакако тражили и њихово мишљење. Одбија директан одговор на питање зашто закон игнорише ограничавајућу одредбу: „Закон пописује који се подаци задржавају, ко и у којим ситуацијама може да им приступи, на који начин се они штите, ко их и до када чува, ко их контролише и ко их и када уништава, као и ко врши надзор над тим одредбама”.

Те податке, како објашњава, могу да користе суд, полиција и тајне службе само зарад спровођења кривичног поступка и заштите безбедности државе.

Антрфиле : Замерке повереника

без одлуке суда тајним службама дозвољено прикупљање података у тексту закона наводи се да је за контролу задужен „орган надлежан за заштиту тајних података”, а не канцеларија поверениканије било јавне расправе, позива се на хитност закон касно објављен на сајту Скупштине