Извор: „Блиц“

Предстојећи општи попис становништва и избори за националне савете су крупни задаци чије успешно спровођење је важно за потврду административних капацитета и демократске легитимације земље. И управо зато, они су важни и са становишта неких специфичних људских права. Наиме, ове активности подразумевају обимну обраду података о личности, укључујући и обраду неких података који су Законом о заштити података о личности утврђени као нарочито осетљиви подаци, попут нпр. националне припадности или вероисповести. То, сходно закону, подразумева да се обрада тих података може вршити искључиво на основу слободно датог пристанка лица о чијим подацима се ради. Закон изричито предвиђа да тај пристанак мора бити јасан и недвосмислен и дат у писменој форми, а да се у случају да је реч о неписменим лицима пристанак мора потврдити изјавом коју потписују два сведока.

Треба се надати да ће актери пописа и избора поштовати ове, законом утврђене, услове. Утолико пре што неке друге, извесно, неће моћи. Јер, уз остало, закон подразумева и да се обрада нарочито осетљивих података штити и посебним мерама заштите. Те мере, требала је, према закону, да утврди Влада посебном уредбом, али иако је рок за доношење истекао још почетком априла прошле године, та уредба није донета. Стога је посебна заштита нарочито осетљивих података остала обична прокламација, само виртуелна заштита које у пракси нема. Тако нешто није само у апстрактној супротности са нашим законом и преузетим међународним обавезама, већ подразумева сасвим конкретне, озбиљне могућности угрожавања права грађана. Свуда у демократском свету се заштити нарочито осетљивих података посвећује одговарајућа, велика пажња. Разлоге за то ваљда је сувишно објашњавати па је заиста веома важно да што пре, добијемо бар минималне нормативне оквире заштите, а да потом упорно и доследно инсистирамо на њиховој примени.