Извор: „Дневник“

РЕАГОВАЊЕ

Повереник за информације одговара на оптужбе из Министарства за људска и мањинска права

“Државна секретарка у Министарству за људска и мањинска права Анико Мушкиња-Хајнрих изнела је низ некомпетентних и неаргументованих оцена и очигледних неистина, у интервјуу који је објавио ’Дневник’ 2. априла”, тврди генерални секретар Повереника за информације од јавног значаја Маринко Радић у допису нашем листу.

Он је, између осталог, одбацио као апсурдну опаску државне секретарке да се повереник Родољуб Шабић, пре но што је јавно изнео своје замерке на рачун уписа у посебан бирачки списак, није обраћао Министарству. Радић објаш њава да је Повереник потпуно самосталан и, у вршењу дужности, независтан државни орган. „Покушај да се вршење било којег овлашћења Повереника веже за претходно обраћање Министарству, јесте апсурдан и говори или о непознавању садржине закона или о нечем још горем”, указује генерални секретар Повереника.

Радић је демантовао и наводе Анико МушкињаХајнрих који се односе на уговорени састанак са Повереником, а на којем се Шабић није појавио. „Она, међутим, не каже да се Шабић није појавио, као што се није појавио ни Чиплић, јер то није било ни договорено”, објашњава генерални секретар Повереника. По његовим речима, на том састанку је презентована жалба која је стигла поводом уписа у бирачки списак припадника мађарске националне мањине, а

Радић тврди да је управо Анико Мушкиња-Хајнрих лично преводила на српски садржину неких докумената написаних на мађарском језику. Он каже да се у тој жалби говорило и о претходном обраћању Министарству, а које тим поводом ништа није предузело.

Радић, надаље, наводи да су повод за оглашавање Повереника биле су вести објављене у више медија, а које су говориле о упису већег броја лица, без њиховог знања, у посебан бирачки списак. Радић каже како је тешко схватљиво да Министарство за људска и мањинска права те вести није регистровало ни на њих реаговало. “Повереник је оценио да би тако нешто представљало изузетно тежак облик повреде људских права и позвао је надлежне органе да у оквиру своје надлежности, утврде релевантне чињенице”, каже Радић и додаје да је несхватљива лакоћа са којом могућност уписа у ПБС, и то без знања и воље грађана, државна секретарка релативизује речима „да би било веома опасно, и у случају да се утврди неколико пропуста, довести у питање валидност уписа у ПБС”...

“Бојим се да је пропуста знатно више, а нико, а поготово државни секретар у Министарству за људска и мањинска права, не би смео заборављати да би и сваки појединач ни случај могао представљати кривично дело из члана 146. КЗ-а”, закључује у свом допису генерални секретар Повереника за информације од јавног значаја.

ОЗБИЉАН ПОСАО НЕ ТРПИ ПАУШАЛНЕ ОЦЕНЕ

Упис у посебне бирачке спискове (ПБС) националних мањина настављен је након што је 9. марта направљен пресек који је показао да ће на директне изборе за националне савете ићи све мањинске националне заједнице у Србији осим Хрвата, Словенаца и Македонаца. Министарство за људска и мањинска права полако добија листе за изборе који ће се одржати 16. јуна, али у јавности се повремено појављују информације које би тај процес могле покварити. Тако је, рецимо, повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић у неколико наврата упозоравао на неправилности приликом формирања ПБС-а. Државни секретар у Министарству за људска и мањинска права Анико Мушкиња-Хајнрих, с друге стране, за „Дневник“ каже да је Шабић у неколико наврата издавао саопштења неодређене садржине, а да о евентуалним конкретним притужбама или представкама није обавештаво Министарство, па је остало нејасно о каквим се, конкретно, случајевима ради.

– Повереник се једном обратио Министарству, дописом од 28. децембра 2009. године, наводећи да му се известан број грађана обратио, указујући на могуће кршење одредаба Закона о заштити података о личности – изјавила је Анико МушкињаХајнрих за наш лист.

О чему се конкретно радило?

– Притужбе су биле у вези с подношењем захтева за упис у посебан бирачки списак, који је Национални савет Немаца из Новог Сада отпочео преко својих чланова... Министарство за људска и мањинска права је од Националног савета Немаца затражило и добило изјашњење о наводима повереника. Председник немачког националног савета обавестио нас је, наиме, да су неправилности, по налогу повереника, отклоњене.Као државни секретар, лично сам желела да се консултујем с повереником, па је заказан разговор на који сам отишла заједно с помоћ ником министра задуж еним за сектор који се бави питањима у вези с националним мањинама. Шабић се, међутим, није појавио на састанку, па смо разговарали с генералним секретаром службе. Ту смо сазнали да се, а поводом уписа у посебан бирачки списак, поверенику заправо обратило само једно лице, које је указало на проблем у вези с уписом у списак припадника немачке националне мањине.

Због чега између Министарства за људска и мањинска права и повереника за информације од јавног значаја нема сарадње по питању притужби грађана на упис у посебне бирач ке спискове?

– Министарству за људска и мањинска права није познато о каквим се притужбама ради, осим оне која је напред описана. Повереник се пре издавања саопш тења није обраћао Министарству, па се такво његово иступање никако не може довести у везу с његовим законским овлашћењима. Мислимо да је врло непримерено издавати саопш тења на основу непроверених информација, служећи се неодређеним појмовима као што је „известан број“, „већи број“ и слично, будући да се ради о, за припаднике националних мањина, врло значајној акивности. Припадници националних мањина који се уписују у посебан бирачки списак су пунолетни грађани с општим бирачким правом, па је незамисливо да се уписују без знања или противно својој вољи, тим пре што о упису добијају решења с поуком о правном леку, а имају и могућност несметаног исписивања с посебног бирачког списка из разлога који се чак и не морају образлагати. Понављам, било би веома опасно, и у случају да се утврди неколико пропуста, довести у питање валидност уписа у ПБС близу 400.000 припадника националних мањина, који су самим чином уписа изразили вољу да свој национални савет бирају на непосредан начин, и стога могуће пропусте не треба доводити у везу с евентуалном злоупотребом.

Када се заврше овогодишњи избори за националне савете, хоће ли ваше министарство сумирати евентуалне законске мањкавости и пропусте у том процесу и исправити их изменом закона?

– То се подразумева. Осим тога, у наредне четири године показаће се и ефикасност осталих одредби Закона, пре свега оних које се односе на надлежности националних савета. У случају да се укаже потреба за тим, Министарство ће бити предлагач измена и допуна Закона јер је интерес свих нас да припадници националних мањина остваре највећи могући степен културне аутономије, односно мањинске самоуправе, а један од услова за то је и одговарајућа правна регулатива.

Пресек у упису у посебне бирачке спискове је направљен и националне мањине се спремају за изборе за националне савете. Има ли до сада већ пријављених листа?

– Након што су 11. марта 2010. године расписани непосредни избори за припаднике 16 националних заједница, и објављена одлука о сазивању електорске скупштине за припаднике три националне заједнице, наставио се процес који прописује Закон. Министарство за људска и мањинска права је на основу поднетих захтева издало 14 овлашћења за прикупљање потписа за подршку изборној листи, и до сада су проглашене три. Издато је укупно 173 овлашћења за прикупљање потписа бирача за подрш ку кандидатури за електоре. Овлашћење је до сада добило 117 припадника хрватске националне мањине, 44 припадника македонске националне мањине и 12 припадника словеначке националне мањине.