Извор: Блиц

Тајној служби остављен исувише  широк простор за могућу манипулацију

Према Закону о БИА, прикупљање података о оствареној телефонској комуникацији, без увида у садржај, не сматра се задирањем у приватност грађана па је за то довољна одлука директора Агенције

Т. Н. Ђаковић

Безбедносно-информативна агенција може да прикупља податке о томе ко с ким, када, колико често и са које локације разговара телефоном без икакве одлуке суда или ма ког контролног тела. Исто важи и за праћење имејл комуникације. За тако нешто потребно је само да директор БИА, у овом случају Саша Вукадиновић, изда решење и да налог својим оперативцима.

Све док не задире у садржај телефонских разговора, БИА за ове операције има законско покриће. Према постојећем Закону о БИА, прикупљање података о оствареној телефонској комуникацији и локацији, без увида у садржај, не сматра се задирањем у приватност грађана.

Саша Јанковић, омбудсман, у свом извештају након прве контроле БИА наводи да је приликом израде новог закона о БИА потребно темељно размотрити упоредна правна

искуства и установити да ли је одрживо тренутно законско решење.

- Агенцији је већ издата ова препорука јер сматрам да садашњи закони по овом питању остављају исувише широк простор служби. БИА је већ кренула са радом на нацрту новог закона, а ја ћу се залагати да примену ових мера прати одлука суда или да је контролише неко друго тело. Својевремено сам се, када је прављен закон о основама уређења служби безбедности, залагао да се бар Савет за националну безбедност извештава о примени ових мера. Видећемо која ће, од решења познатих и у другим земљама, бити искоришћена - каже Јанковић.

Он додаје да о овом питању очекује стручну дебату и напомиње да иста овлашћења као и у БИА, имају и директори Војнобезбедносне агенције, као и полиције.

Извештај омбудсмана садржи мноштво других препорука за унапређивање рада и смањивање простора за кршење људских права у раду тајне службе и њених припадника, за које Јанковић каже да их „никада и нигде није могуће у потпуности искључити”.

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног интереса, каже да нема довољно података да би поуздано оценио да ли је процедура за прислушкивање коју примењује БИА пуна недостатака који омогућавају злоупотребу.

- У сваком случају, мислим да се злоупотребе не могу искључити и да имамо много тога да урадимо и на правном, и на техничком, и на организационом плану да бисмо њихову могућност свели на што мању меру - каже Шабић за „Блиц”.

На питање да ли сама чињеница да БИА може без одобрења да прати ко с ким комуницира телефоном и имејлом а да не тражи одобрење суда, представља значајан извор информација који треба ограничити Шабић одговара:

- То је наслеђено решење које и данас имамо.

Шабић подсећа да се ово овлашћење, које по важећим законима имају не само БИА

него и ВБА и МУП, заснива на схватању да је уставном гаранцијом тајности средстава комуницирања обухваћена само садржина телефонских разговора и електронских порука, а не и такозвани подаци о саобраћају. Повереник напомиње да се, сходно томе, сматра да само за увид у садржину комуникације треба одобрење суда, а не и за податке о томе с ким, кад и са које локације неко комуницира.

- Лично сматрам да су и „подаци о саобраћају” део комуникације који је обухваћен уставном гаранцијом. Мишљење заснивам и на одлукама Европског суда за људска права, на пример у случају Малоун против Велике Британије, где је суд експлицитно заузео такво становиште. Наравно, без обзира на све, битније је шта о томе мисле или ће мислити Народна скупштина и у крајњој линији Уставни суд - истиче Шабић.

Скупштина би могла да се позабави још најмање једном ставком када је реч о овлашћењима БИА. Агенцији се, према садашњем закону, оставља простор од четири дана да примењује мере без одлуке суда, али са писменим одобрењем овлашћеног судије. Агенција након примене мере та четири дана може и да не поднесе захтев суду. Шабић напомиње да је у овом случају реч о законом предвиђеној, изузетној ситуацији која би требало да је резервисана за изузетно хитне случајеве и не мисли да она представља неки посебан проблем.

- Наиме, иако за примену те мере није неопходна формална одлука суда, већ само

писмена сагласност председника суда, ипак је нека судска контрола присутна. Имајући у виду ту чињеницу, то решење не отвара могућност великих злоупотреба. Ипак, у време електронских технологија, мислим да би требало захтевати, да од самог почетка постоји одлука суда. Јер, објективно, није претежак услов да постоји од самог почетка одлука суда за примену мера које претпостављају одступање од уставом утврђених гаранција људских права - додаје он.

С друге стране, омбудсман је оценио да је потребно унапредити електронски систем за контролу садржине комуникација. И то тако да не само да бележи сваки приступ и коришћење система већ да спречава злоупотребу која може настати, на пример, уносом непостојећег броја наредбе за примену мере од стране злонамерног оператора - увођењем двоструког кључа.

Шабић каже да се, хипотетички, злоупотребе никада не могу искључити. Зато, како каже, треба предузети све да би се што ефикасније штитила приватност грађана, а могућност злоупотреба свела на најмању могућу меру.

Антрфиле : Питање приватности отварано и раније

Питање заштите приватности, када је реч о телефонској и интернет комуникацији, било је отварано још пре две године. Сада је најављено усвајање закона о електронским комуникацијама што омбудсман и повереник виде као праву прилику да се расправе и у складу с критеријумима демократског света, уреде отворена питања у вези са пресретањем комуникација.

Члан 9 Закона о БИА

Прикупљање података о успостављеним и покушаним телефонским разговорима и локацији корисника уређено је Законом о БИА, чланом 9. У њему пише да се „омогућава директору Агенције да својом одлуком нареди примену оперативно-техничких средстава и метода у циљу прикупљања информација о телефонском саобраћају одређене особе, при чему се не задире у садржину комуникације већ се идентификују телефонски бројеви и локација позваних и успостављених веза”.