Извор: "Блиц"

Још једном је, нажалост, одложена примена неких важних антикорупцијских решења из „новог“ Закона о јавним набавкама. Учињено је то фактички, без икаквих измена закона, без икаквог, макар формалног образложења. Само „једноставно“ у Буџету нису предвиђена никаква средства за рад Комисије за заштиту права, а уз то, ни после вишемесечног закашњења нису предложени њени чланови.

Нема сумње да ће ово имати нимало жељене ефекте. А неодговорно игнорисање упозорења досадашњег председника Комисије који је одговорно указао на то да прети колапс система јавних набавки, не може ту штету учинити мањом, напротив. Реално је да се можемо суочити са блокадом јавних набавки или са потпуним одустајањем од примене законских решења.

Реално је очекивати штету и на плану борбе против корупције, а и на плану европских интеграција. Комисија за заштиту права, то говоре искуства других, би могла значајно повећати свој  антикроупцијски допринос ако би била независно тело, а не квази субјект у саставу Управе за јавне набавке. Уосталом, управо та идеја била је у фундаменту својевремене промене закона. А у вези са европским интеграцијама, треба се сетити да је Европска Комисија својевремено похвалила институционалну независност Комисије за заштиту права. Само, та „независност“ је законом утврђена још 2008. Је ли тешко претпоставити како ће наши партнери из ЕУ гледати на то да, пошто је пропуштена 2009., и у овој години „нова“ позиција Комисије буде мртво слово на папиру?

Са становишта ефеката готово да је свеједно да ли су иза игнорисања законских одредби у овом случају лоше намере, превид, или нешто треће. Али баш никако нам не би смело бити свеједно што се сличне ствари често понављају, а преко „превида“ прелази олако и  по правилу изостаје професионална или политичка одговорност. А то се, кад се ради о стварима очигледно  штетним за нормално функционисање државе, једноставно не би смело догађати .