Извор: Политика

Интервју: Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја

По новом закону о тајности података, отворена могућност да Повереник за информације од јавног значаја има увид у безбедносне и обавештајне податке, истражне радње или акције органа које су у току

Нови закон о тајности података предвиђа да Поверенику за информације од јавног значаја буду доступне информације које се односе на методе прибављања безбедносних или обавештајних података, истражне радње или акције органа које су у току, као и подаци који се односе на заштићене сведоке и службена лица са прикривеним идентитетом. После година опструкције и спорења, дозвољена је ова веома битна ставка за функционисање институције Повереника за информације од јавног значаја на чијем се челу налази Родољуб Шабић. Он за „Политику” говори шта оваква одлука заправо значи за грађане Србије.

Шта ће у пракси значити могућност да повереник за информације од јавног значаја има увид у податке из истраге, податке о особамакојесу под кривичним прогоном, податке о прислушкивању и прибављању доказа и слично?

Повереник за информације је истовремено и повереник за заштиту података о личности. Подаци о људима који су под истрагом односно кривичним прогоном су подаци о личности а прислушкивање, праћење и слични начини прибављања доказа су неки од бројних начина обраде података о личности. Посао повереника је да свим грађанима, дакле и особама које помињете, обезбеди да се са подацима о личности поступа у складу са законом, као и да се обрада тих података врши искључиво на начин предвиђен законом и у законом утврђене сврхе, без обзира на то да ли обраду врши библиотека, Завод за здравствено осигурање или БИА. Да би повереник то могао да ради неопходно је да има увид у све релевантне податке, значи и ове које сте навели.

Осим тога, у одређеним околностима, подаци које спомињете не морају бити занимљиви само са становишта заштите података о личности већ могу представљати и информације од прворазредног јавног значаја. Зар то, говорим хипотетички, примера ради не би биле информације о евентуалном масовном незаконитом прислушкивању грађана?

На који начин штитите права грађана који су под истрагом или мерама прислушкивања и праћења, а да притом штитите и интерес државе?

Повереник има обавезу да штити све грађане, па и те које спомињете, од незаконите обраде њихових података. Повереник је стога дужан да провери и да ли се те мере које представљају специфичне облике обраде података спроводе на законит начин. Ако се увери да је тако, он се, наравно, неће даље мешати у рад истражних органа или органа безбедности, а податке с којим се упознао чуваће као тајну. Ако међутим провером утврди да се мере предузимају противно закону, да се дакле врши незаконита обрада података о личности, наредиће да с обрадом престане а прикупљени подаци униште.

Зашто је за повереника важно да има доступне информације о заштићеним сведоцима и особамаса прикривеним идентитетом?

С принципијелног становишта то је битно јер, као што сам рекао, мора имати приступ свим подацима потребним за вршење функције. С практичног становишта, та могућност је много мање занимљива. На пример, иако је повереник, и до сада, по важећим законима, имао право приступа свим информацијама без ограничења, буквално ниједном није затражио приступ подацима које помињете. Не верујем да ће и убудуће. Просто, овлашћења која има на располагању не служе му за задовољавање радозналости, већ за вршење функције. Наравно, потреба за приступ таквим подацима би могла бити оправдана само у изузетно ретким случајевима, на пример да се особа са заштићеним идентитетом обрати тражећи заштиту због неадекватне обраде или чувања података о његовој новој личности што је заиста мало вероватно.

Да ли су овим законом на било који начин заштићени инсајдери?

Само најначелније, декларативно, а практично нису. Нажалост нису ни тек усвојеним Законом о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја, иако је у ту сврху Заштитник грађана поднео квалитетан амандман. Заштита инсајдера остаје проблем којим ћемо морати још да се бавимо.

Закон о тајности података бави се и заштитом података о личности. Да ли ће подаци о личности бити добро заштићени овим законом? Можете ли нам појаснити суштинске одредбе о томе?

Бави се у мери у којој је то нужно. Међутим, кад је у питању заштита података о личности, централно место припада закону о заштити података о личности и његовој примени, с чим има много проблема. Имајући у виду вишеструки значај тог питања, посебно у контексту европских интеграција, њему, на државном нивоу, мора бити посвећено много више пажње.