Горан Милошевић, радник на наплатној рампи, пријавио је полицији пре четири године малверзације у „Путевима Србије". Чак је поседовао и снимак на којем се видело на који начин његове колеге поткрадају предузеће и државу. Међутим, уместо да постане јунак, Милошевић је доживео праву голготу!

- Ови људи који су осуђени најнижа су карика у организованом ланцу којим је предузеће оштећено за милионе евра. То су обични радници. А пошто нису процесуирани организатори које очигледно неко штити, они ће бити замењени другима. Јасно је да они нису могли сами да се организују, окупио их је човек који је био спона између њих и политике. Није ми јасно како је могуће да упркос свим доказима нису оптужене људи са виших позиција. Чули смо на суђењу да је организаторима ишло 40 одсто од украденог новца. На крају се све сломило на овим људима који су осуђени - каже за Пресс Горан Милошевић.

После покретања приче у вези са „друмском мафијом", Горан је добио отказ и без посла је био готово три године!

- Добио сам отказ уз образложење да је престала потреба за мојим ангажовањем на том радном месту. Али, ја сам убеђен да се то догодило због тога што сам на форуму Скупштине Србије указао на криминал и затражио помоћ надлежних установа. Три године био сам без посла, моја породица једва је преживљавала. Радио сам све и свашта. Враћен сам на посао прошле године под притиском медија и захваљујући ангажовању јединог човека који ми је помогао - Родољуба Шабића, повереника за слободан приступ информацијама од јавног значаја - прича наш саговорник, и додаје:

- Враћен сам опет на исто место, на наплатну рампу у кућицу, иако сматрам да је требало да радим управо у унутрашњој контроли. Ако сам могао сам, без икаквих средстава и помоћи, да провалим шта се дешава, онда сматрам да је то довољно искуства за тај посао. Али, кажу да је за то место потребно да имам шести или седми степен стручне спреме. Можда би требало да завршим крагујевачки правни факултет, али немам чиме! Овако, седим у кућици на наплатној рампи и осећам се као глинени голуб! Као да ће сваког часа неко да ме дигне у ваздух. Немам проблема са колегама, али се осећа њихова уздржаност у односу према мени, из страха за сопствену безбедност. Не плашим се само за себе, страхујем и за своју породицу, имам супругу и две ћеркице - каже Милошевић.

Горан каже да се у овој земљи не исплати бити поштен.

Од поштења се може само преживљавати. Да сам на месту мојих колега који су осуђени, прихватио бих да одлежим те мале казне које су добили, а да знам да сам претходно новцем обезбедио породицу. То би било као да сам на раду у иностранству. Сигуран сам да када бих могао да вратим време, не бих овако нешто поновио. Боље је и да не радим нигде, да спавам на клупи него да раскринкам мафију, па још да се хвале ови политичари да су они заслужни за то. Најгоре и најпоразније је то што се после свега осећам као кривац, као да то нисам смео да урадим! И боље да нисам, јер се ни после тога ништа у овој земљи није променило - поручује Горан Милошевић.

Милошевић тужио бившег директора Јоцића

Горан Милошевић поднео је Општинском суду у Смедереву и приватну тужбу због клевете, против Бранка Јоцића, некадашњег директора „Путева Србије". То суђење започето је пре три године, али се окривљени Јоцић ниједном није појавио.

- Иако постоје неколико налога за његово привођење, полиција ништа није урадила. Немогуће је да не могу да га пронађу. Све ме наводи на помисао да се у овом случају иде на застаревање и да правда опет неће бити задовољена. Тако је то у овој земљи. Закон не иде на руку обичним људима. За извођење доказа за „недодирљиве" никада нема правног основа. И увек могу да се извуку - каже Милошевић.