Извор: "Блиц"
Када је својевремено светски чувена ревизорска кућа PricewaterhouseCoopers објавила резултате истраживања спроведеног у 40 земаља света у преко 5.000 институција и компанија и изнела да су у неких 43% случајева корупција и преваре разоткривене захваљујући инсајдерима многи су можда били изненађени. Али и накнадна истраживања потврдила су овакав, чак већи допринос инсајдера у борби против корупције. Стога је у савременом свету тешко замислива делотворна концепција борбе против корупције ако, уз остало, не подразумева битан допринос који откривању случајева корупције и злоупотреба дају тзв. инсајдери, у свету чешће називани whistle blowers - „звиждачи у пиштаљку".
Наравно, држава која од инсајдера очекује овакав допринос мора имати и законе који ће их штитити од злостављања, посебно од различитих облика „одговорности". Многе државе одавно имају такве законе. У САД нпр. први је донет још у XIX веку, а касније још 50-так. Ми, нажалост, још немамо ни један. А имамо бројне примере људи који су „проговорили" и открили корупцију, а након тога били изложени различитим, најчешће веома непријатним облицима „реванша" због „одавања тајне". Годинама, од кад сам Повереник за информације, залажем се за њихову законску заштиту. Нажалост, иако у томе нисам био усамљен, за сад, без ефекта. Актуелно разматрање Закона о изменама и допунама Закона о слободном приступу информацијама је добра прилика да се одговарајућим амандманом учини први, битан корак у заштити инсајдера. А прилику чини још бољом то што већ постоји одлично артикулисано решење у амандману који је поднео Заштитник грађана.
Важно је да прилику искористимо и коначно почнемо градити правни механизам заштите инсајдера. Заиста важно, и због правде и правичности и због препорука ГРЕКО-а (Група земаља за борбу против корупције СЕ), а највише због сурово конкретног разлога - присуства корупције у обиму који је крајње забрињавајући и који захтева њено сузбијање свим средствима.
