ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Извор: "Блиц"

 

Са становишта слободе приступа информацијама, једна одредба Предлога закона о одређивању максималног броја запослених у републичкој администрацији, који је недавно Влада Србије утврдила и доставила Народној скупштини на усвајање, заслужује посебну пажњу. Реч је о одредби чл. 6 која предвиђа да су подаци о броју запослених и ангажованих лица јавни. Чак шта више, предвиђа и да су органи државне управе, јавне агенције и организације обавезног социјалног осигурања дужни да те податке објављују на својим Интернет презентацијама. А више и од тога, предвиђа постојање посебног регистра о броју запослених и ангажованих лица у свим овим органима, који треба да успостави и води Министарство финансија, уз обавезу да га објави на својој Интернет презентацији.

Неко ће, можда, рећи да је ова одредба сувишна, да је реч о подацима који су, по једном другом закону, и иначе јавни. Али, мада нема сумње да подаци о броју запослених у органима власти по Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја, јесу апсолутно легитиман предмет интересовања јавности, ипак је ова одредба  добра и потребна. Наиме, нема спора да је по закону о слободном приступу информацијама, на захтев грађана и новинара, сваки орган власти дужан да да те податке. Међутим, није изричито предвиђена и обавеза њиховог објављивања на проактивној основи, без конкретног захтева, а покушај Повереника за информације да доношењем Упутства о објављивању Информатора успостави ту обавезу, дао је само делимичне резултате. Зато законско решење о обавезном објављивању на Интернету треба поздравити, а након усвајања закона инсистирати на њеној доследној примени.

Али би свакако ваљало да претходно, сама Влада или посланици, одговарајућим амандманом допуне ову одредбу и обавезом објављивања финансијских износа буџетских средстава која се потроше за плате и хонораре запослених односно радно ангажованих лица. Зар није очито да би тек тако та одредба добила пун и прави смисао?