Извор: "Блиц"
После буре коју је у јавности подигао предлог закона о тајности података, и критика које су на тај предлог изнели Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, и Саша Јанковић, републички омбудсман, и обећања Министарства правде да ће га изменити, Влада Србије је послала у скупштинску процедуру предлог закона - без и једне једине измене.
Све измене које су плод критика стручне јавности - почевши од ограничења овлашћења повереника за информације и заштитника грађана да приступе тајним подацима, па до контроле рада тајних служби, биће, како нас уверавају, поднете Скупштини у облику амандмана.
Иако је већ постало пракса да Влада Србије мења законе тако што уз предлоге закона доставља своје амандмане, уочљиво је да такав начин оставља себи могућност да у Скупштини Србије заустави оне амандмане које не жели, али их предлаже због притиска јавности. Када амандмани уђу у скупштинску процедуру, све је ствар политичке воље, па увек постоји могућност да одређена посланичка група владајуће коалиције одлучи да не гласа за њих.
Предлог закона о тајности података предвиђао је да за сваки приступ било ком поверљивом документу поверенику за информације и омбудсману треба одобрење надлежних - Народне скупштине, Владе или Савета за националну безбедност, чиме је практично онемогућена заштита слобода и права грађана за коју су задужени повереник и омбудсман.
Министарство правде је пуштањем таквог законског предлога у скупштинску процедуру изазвало велико негодовање стручне јавности, после чега је отворена јавна расправа и затражено експертско мишљење Савета Европе, које до јуче није обелодањено.
Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, каже за „Блиц" да претпоставља да ће, уколико је Влада предложила амандмане уз предлог закона, ти амандмани бити усвојени.
Он додаје да је велика летошња гужва око предлога закона о тајнама, која је започела његовим критикама и критикама омбудсмана, за наше прилике окончана неуобичајеном изјавом спремности Министарства правде да прихвати аргументоване критике, те да у складу са тим закон поправи. Шабић, међутим, напомиње да би било лепо да јавност сазна и то каква је садржина мишљења које је дао Савет Европе.
- Будући да је Министарство правде већ јавно испољило спремност да све главне критике прихвати, ово мишљење експерата Савета Европе, у конкретном случају, нема толики практични значај који би иначе имало, али је његов принципијелни значај веома велик. Наиме, критике на рачун овог закона нису биле само моје, већ и Саше Јанковића, заштитника грађана, као и других, практично неподељене стручне јавности. То што их је, убеђен сам, потврдило и експертско мишљење Савета Европе, још је једно упозорење да је неопходно да се у креирању нових закона владин апарат много више ослања на допринос који може дати наша стручна јавност - истиче Шабић.
Он додаје да се то, нажалост, догађа ретко због чега сносимо бројне штетне последице и подсећа на случај са Законом о информисању који ће епилог добити на Уставном суду и који је добио највише публицитета, али свакако није изолован случај.
Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, каже за „Блиц" да је, након јавне расправе, Радна група за израду закона усагласила мишљење са ставовима независних органа да из постојећег предлога буду избрисана сва ограничења која су се односила на приступ подацима означеним као поверљиви. Он, међутим, додаје, да „нема потребе да се закон повлачи из процедуре".
- Амандманима се предвиђа доступност тајним подацима за све државне органе, укључујући повереника за информације од јавног значаја, омбудсмана, ревизоре, Агенцију за борбу против корупције, као и гувернера Народне банке Србије - наводи Хомен.
Он даље објашњава да се поставља питање надлежности институција уколико се одбије нечији захтев за приступ информацијама. Према његовим речима, обезбеђена је судска заштита од одлуке било које службе безбедности која одбије да достави тражену информацију. Заинтересована страна, како додаје, може уложити жалбу Министарству правде као другостепеном органу, а против одлуке овог министарства може повести управни спор.
- Изменама и допунама закона утврђена је још једна контрола рада служби безбедности, да Министарство правде има надлежност да контролише примену закона, као и да проверава све службе да ли су основано ставиле ознаку поверљивости. На основу те контроле Министарство може да даје налог службама да се та ознака скине - каже Хомен.
Он је истакао да је Министарство правде такође дужно да о свим активностима подноси извештај скупштинском Одбору за одбрану и безбедност.
Хомен објашњава да је Радна група за израду закона затражила експертско мишљење СЕ, као што увек ради када је постоји спор око предложеног закона, и да је све добијене сугестије прихватило.
- Мишљење Савета Европе било је да свима треба обезбедити подједнако право на увид у поверљиве информације - каже Хомен.
|
Спорне одредбе предлога закона о тајности података |
