Извор: Блиц

Пре скоро две године, да би се новинарима и јавности уопште помогло у остваривању права на слободан приступ информацијама, на веб сајту www.poverenik.org.rs објављен је Каталог органа (јавне власти). То није претенциозан аналитички документ, већ пре адресар, инвентар са око 11.000 субјеката који врше некакву власт или троше јавни новац, укључујући на државном нивоу шест тзв. највиших органа, 24 министарства, 18 независних и регулаторних тела, 23 агенције, 16 републичких завода, 10 дирекција, седам фондова и четрдесетак „осталих" и још осамдесетак предузећа са јавним овлашћењима или већинским државним капиталом. Али и „адресар" провоцира питања која траже одговоре. Зашто нпр. уз Министарство за рударство и енергетику имамо и агенције за енергетику, за енергетску ефикасност и за рударство; уз Министарство просвете, Завод за унапређење образовања и васпитања, али и Завод за вредновање квалитета образовања и васпитања; уз Министарство заштите животне средине и просторног планирања, агенције за заштиту животне средине, за просторно планирање и за рециклажу, а и Завод за заштиту природе?

Каталог није имао никакве озбиљне аналитичке претензије, па је индикативно да и данас, на једном месту, пружа највише информација о питањима релевантним за рационализацију. А још је индикативније да о броју запослених у апарату власти и о трошковима њиховог рада не постоји ништа слично, никакав бар на информативном нивоу свеобухватан, јавности доступан документ.
Ако рационализација подразумева јасно дефинисање сопственог предмета и искључује недопустиво поједностављивање решења само на, иначе нужно, смањење броја запослених, мора да подразумева и обавезу органа власти да јавно објаве и континуирано објављују ажурне податке о организацији, броју запослених и трошковима које праве. Ти подаци, за почетак, неће бити пријатни, али баш зато се с њима треба суочити без одлагања и учинити оно што треба да буду прихватљивији. То ваљда и јесте мера и прави смисао рационализације. Аутор: Родољуб Шабић