Извор: "Блиц"

Дебата о тајнама се распламсава

М. Малеш

Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић демантовао је јуче у изјави за „Блиц" наводе које је нашем листу изнео председник радне групе за израду предлога о тајности података Владимир Цвијан, а који тврди да ће „Омбудсман и Повереник имати слободан приступ свим тајним подацима из своје контролне надлежности". Заиста је невероватно, каже Шабић, да се овако нешто изјави, а потпуно прећути да у члану 40 предлога закона пише да та овлашћења могу да им ускрате управо службе које треба да буду контролисане.

Шабић оцењује да Цвијан „ваљда рачуна на необавештеност јавности" када износи и остале „аргументе" који иду у прилог овом закону. А јавна расправа која о њему још није отворена, према речима Шабића, требало је да се води пре него што је предлог послат у Скупштину, а не након тога, како тврди Цвијан. Такође, Шабић тврди да није тачно да је Цвијан предлагао јавну расправу ни њему, ни Омбудсману, а ни Дејану Миланковићу који је поднео оставку на чланство у радној групи.

Поводом Цвијанове тврдње да је више од 80 одсто поменутог закона преписано управо из предлога који је Шабић, заједно са групом експерата, писао пре две године, повереник оцењује да „по логици Цвијана и музика Митра Мирића и ‘Ролингстонса' личи 80 одсто, јер користе ограничен број гласова, нота и инструмената".

- У нашем случају остатак од 20 одсто разлике баш никако не може да стане. Ранији предлог се заснивао на принципу стварне контроле примене закона, а актуелни на „принципу" да креатори тајни „контролишу" сами себе. По њему ће тај посао да ради некаква „служба" Владе, што је чисти нонсенс. „Абецеда" у организацији власти је да никаква стручна служба нема нити може имати инспекцијска овлашћења, а без истих је прича о надзору и контроли беспредметна - закључује Шабић.

Посебно је неприхватљиво - у теорији неодбрањиво а у пракси неосновано, законом изражавати неповерење у два инокосна државна органа, изабрана у Народној скупштини већином гласова свих народних посланика, којима су Уставом и законом органичена, односно суспендована њихова лична права, наводи Саша Јанковић, заштитник грађана.

- Са становишта заштите људских права - предложени текст не оставља могућност за независну контролу правилности поступака органа извршне власти у ситуацијама у којима се по дефиницији врше ограничавања и суспендовања најелементарнијих људских права. Са становишта заштите националне безбедности, јавног реда и мира, хватања починиоца кривичних дела и сличних разлога који су, претпостављамо, мотивисали писце Нацрта да предвиде ограничења за овлашћења

Заштитника грађана и Повереника - предвиђеним ограничењима постуже се управо супротно: ни Заштитник грађана ни Повереник не могу, када приме притужбу грађанина, знати да ће се орган чију законитости или правилност рада грађанин оспорава позвати на неки од разлога за ограничење овлашћења два контролна тела - закључује он.