Извор: „Правда"
Повереник за информације од јавног значаја, Родољуб Шабић, објашњава у интервјуу за Правду шта је суштина иницијативе да се законски заштите "инсајдери" у Србији, да ли је домаћа јавност упозната довољно са тим проблемом, и анализира досадашњи рад повереништва на чијем је челу.
Шта је, у најкраћем, суштина Ваше иницијативе републичком омбудсману да се законски заштите "инсајдери"?
- Често, готово по правилу, код нас се људи, који ради заштите јавног интереса ставе на располагање јавности одговарајуће "поверљиве" информације о злоупотребама, криминалу и корупцији, суочавају са врло непријатним последицама, од шиканирања до губитка посла. Елементарна правичност и разлози ефикасније борбе против криминала и ко рупције налажу да се тим људима, "инсајдерима" или, како их у свету чешће зову, "дувачима у пиштаљку", на законском нивоу загарантује да неће сносити незаслужене последице. Србија је и на међународном плану, прихватањем неких антикорупцијских конвенција и препорука ГРЕКОа, прихватила обавезу да обезбеди заштиту "инсајдера".
Колико је јавност упућена у то шта су заправо "инсајдери" у шта свее спада у информације од јавног значаја?
- Много више него на почетку, али још увек недовољно. Лично сам на том плану, у оквиру расположивих могућности, чинио све што сам могао, честим иступима у јавности, учешћем у едукативним активностима цивилног сектора, преко информативног веб сајта и слично. Радили су и многи други, доста су помогли и медији, али има још много тога да се ради.
Да ли су подаци о лечењу мале Наталије Тешић, којаје преминула прошлог месеца, требало да постану доступни јавности као информације од јавног значаја?
- Неки да, у сваком случају. Не и подаци који би вређали приватност несретне девојчице и њене породице, али документовани налази здравствене инспекције свакако. Такве информације су потпуно легитиман предмет интересовања јавности, поготово након јавно изнете озбиљне, и поступцима неких од одговорних, потхрањене сумње у постојање професионалне грешке.
Каква је тренутно ситуација са изношењем података о примањима државних функционера и чланова управних одбора јавних Предузећа?
- Према важећим прописима, подаци о њиховим примањима из јавних извора, односно буџета, доступни су јавности, остали не. Али, и ту је било проблема, и до тих података се долазило, по правилу, након интервенције повереника за информације. А од 1. јануара 2010, са почетком примене Закона о Агенцији за борбу против корупције, сви подаци о имовини и приходима функционера требало би да буду доступни јавности. Видећемо како ће то изгледати у пракси.
Сматрате ли да би грађане требало додатно упознати са потребом да се информације од јавног значаја износе у јавност?
- Свакако да сматрам. Грађани треба да знају да је то њихово право, да то не зависи од нечије добре воље. Само људи свесни свог права да знају шта власт ради могу, инсистирањем на коришћењу тог права, допринети успостављању снажног контролног механизма који је демократском друштву неопходан. Слобода приступа информацијама је, као што потврђује искуство многих земаља, на пример Словеније или Словачке, у стању да обезбеди одличне резултате у борби против злоупотреба и корупције.
Колико сте задовољни досадашњим радом Вашег повереништва, и шта сматрате својим највећим успехом до сада, а шта промашајем уколико их има?
- Није добро оцењивати сопствени рад. Али, задоваљан сам што мо гу да кажем да је рад институције на чијем сам челу оцењен веома добрим оценама монитора Савета Европе и ЕУ, независних експерата, новинарских удружења и што раде свакодневно, на сличан начин, оцењују многи тзв. "обични" грађани. Највреднији резултат нашег заједничког рада је афирмисање институције, у почетку потпуно анонимне, као органа власги у који грађани верују, што потврђује велики и стално растући број захтева за заштиту права. Објективан неуспех је што, упркос настојањима, нисам успео да анимирам ни једну од неколико влада које су се промениле, да овој институцији пружи пуну подршку. Таква подршка би омогућила и боље резултате. Овако, и након проширења надлежности на нову, огромну област заштите података о личности, иако би на основу дате сагласносги Народне скупштине, повереник требало да има 69 сарадника, има их само 12. Податак говори сам за себе, не знам да ли постоји још неки орган власти који функционише у сличним условима. Али, ако ништа друго, то бар увећава вредност онога што је урађено.
