Извор: Политика
После четири године примене, потребна измена Закона о слободном приступу информацијама. - Како ће се регулисати тајне информације „Повереник нема ни правне ни фактичке могућности да сам обезбеди извршење своје одлуке. У закону пише да је његов налог обавезујући, али шта у случају када неко каже: 'Баш ме брига шта пише у закону?' Нажалост, још нисмо земља која је обезбедила неки завидан ниво правне дисциплине и то је наша реалност", рекао је Родољуб Шабић, повереник за јавне информације и заштиту података о личности, на јучерашњој трибини о законима који регулишу поступање с јавним, класификованим и информацијама које се односе на личност.Мада у закону пише да у случајевима када се налог повереника не испуни, извршење обезбеђује влада, повереник каже да се то није дешавало у пракси.
Иако број неизвршених налога није нарочито велик - креће се између сто и двеста годишње, што није много кад се упореди са 6.000 регистрованих предмета - оваква пасивност надлежних, по речима повереника, може се протумачити и као позив да се закон не поштује.
За четири године примене закона уочени су и други недостаци које би ваљало променити предстојећим изменама. Онима који закон не поштују прети прекршајна, тачније новчана казна од 5.000 до 50.000 динара, али број кажњених је занемарљив.
Шабић наводи да је до сада почињено више хиљада прекршаја закона, иако оно што стигне до његове службе представља само „врх леденог брега", процесуирано је тек стотинак случајева, а кажњено неколико десетина прекршилаца. Наиме, надзор над применом закона поверен је Министарству за културу које нема организационе, кадровске, логистичке и друге претпоставке да контролу обави, па чак ни да покрене прекршајни поступак. Један од давно уочених проблема јесте и статус инсајдера, односно људи који у својој средини, у намери да заштите јавни интерес, отворено проговоре о појавама криминала, корупције и тако дођу у сукоб с неким интерним правилима о тајнама у својој средини. Таква лица у нашем правном поретку практично не уживају никакву заштиту и „готово је правило да онај ко се на такав потез одлучи сноси непријатне консеквенце". Тако је без посла остао човек који је указао на малверзације са наплатом путарине на аутопуту Београд - Ниш. После три године враћен је на радно место - тек после ангажовања повереника и медија који су о томе писали. Закон о заштити личних података усвојен је недавно, па се на скупу који је организовао Комитет правника за људска права није могло говорити о искуствима. Велика очекивања полажу се и у будући закон о тајности информација, јер је ова материја сада регулисана у више од 400 прописа, што омогућује и разне злоупотребе. Један модел тог закона сачинила је коалиција неколико невладиних организација, али је у међувремену при Министарству правде оформљена радна група са истим задатком.
