Извор: Политика

Иза кулиса

Ивана Анојчић

У Србији је тајна плата директора или председника јавног предузећа. То је сасвим довољан разлог да промене и Закон о слободном приступу информацијама и Закон о класификацији информација. Али, они никако да стигну пред посланике Скупштине Србије.

Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја, и те како је свестан да се касни већ неку годину са променама ових закона. О тајним платама у јавним предузећима он већ годинама говори, као и о многим другим подацима који се без ваљаног разлога склањају од очију јавности.

„Ја сам на то упозорио парламент, али то није резултирало предлагањем закона.

Онда се окупила грађанска иницијатива (група невладиних организација из које је настала Коалиција за слободу приступа информацијама) и оформила експертску групу која је написала та два закона а које је својим потписима подржало 72.000 грађана Србије. На крају су у некој сивој зони између МУП-а и Скупштине нестали потписи грађана", каже Родољуб Шабић. Нестанак 72.000 потписа „на путу" од Министарства полиције до Скупштине делује нестварно чак и у Србији.

И Немања Ненадић, програмски директор Транспарентност Србија, каже да се много касни јер је грађанска иницијатива предала законе у децембру 2007. године.

„Поред владе и народних посланика и 30.000 грађана по Закону о референдуму и народној иницијативи могу поднети предлог закона. Значи да би ови акти требало да буду на интернет презентацији парламента, међу законима који чекају процедуру, што није случај. Нема ни званичних објашњења зашто је то тако, иако је Скупштина о ова два закона требало да расправља на првој редовној седници, што је у овом случају било јесенас. Председник Скупштине мора да га проследи посланицима и влади. Не знам да ли је то учињено."

И у Коалицији за слободу приступа информацијама незадовољни су због кршења права на подношење грађанске законодавне иницијативе Скупштини Србије. Они сматрају да је Скупштина била обавезна да размотри њихове предлоге закона за које су тражили хитан поступак. Међутим, не само да се то није догодило него нису били ни обавештени о судбини њихове иницијативе. Када су сви већ дигли руке, председница Скупштине Славица Ђукић-Дејановић изјавила је да ће се акти грађанске иницијативе наћи на дневном реду на пролеће. Она је рекла да су ови закони чекали да дођу на дневни ред, и да пролазе процедуру до 1. марта и почетка редовног заседања. Закони, како је објаснила, не могу да буду разматрани на ванредној седници јер нису достављени по хитном поступку.

„Сама најава да ће се закони наћи на дневном реду јесте за поштовање", каже Шабић. „Верујем да међу посланицима постоји критична маса која је за усвајање ових закона, а и крајње је време да после више година буду усвојени, јер сва транзициона друштва и те како воде рачуна о овим законима."

Питање је сада који ће се предлози наћи у Скупштини. За сада влада нема нацрте ових закона, али је познато да је Министарство правде сачинило радну групу у којој су и представници цивилног сектора. Ако влада буде имала свој предлог онда ће они бити усвојени у Скупштини а не закони које је предложила група невладиних организација окупљена у Коалицију за слободан приступ информацијама.

Ненадић каже да је влада оформила радну групу за Закон о класификацији информација. „Предлог грађанске иницијативе се може мењати, могу се подносити амандмани. Радна група може и да застане са радом и да се види да ли ће посланици усвојити ове предлоге. Али, могуће је и да ова два закона нису дошла ни до посланика ни до владе."

Шабић објашњава да постоји још увек моћна инерција страха. „Не само да смо за време санкција трпели много на економском плану него смо знатно заостали за неким стандардима који су данас ноторни. Безбедносна култура је код нас још окренута стандардима из прве половине 20. века. Отпор новоме је још јак."

Ненадић каже да су ова два законска предлога јако важна јер Србија има велики број тајни регулисаних у неколико стотина аката, па се тајност одређује према неадекватним критеријумима и степенима поверљивости. „Ако се нешто крије, постоји неки интерес да тако хаотично стање и остане.

А такво стање угрожава и оно што треба да остане тајна. Изменама Закона о слободном приступу информацијама треба обезбедити ефикаснију контролу и увести да инспекцијски надзор убудуће буде у надлежности Министарства за државну управу и локалну самоуправу које већ има инспекцијске службе уместо Министарства културе. „Изменама овог закона се отклањају досадашњи проблеми и омогућује се његова ефикаснија примена. Али, они који га до сада нису примењивали, они га не желе, па неће желети ни нови побољшан закон", скептичан је Ненадић.