Извор: Блиц

Ни мени није јасно шта је аутор Предлога уставног закона желео да каже чланом 5 у којем предвиђа да Скупштина, на заседању после избора нове владе, са Уставом усклади закон којим се уређује „остваривање права грађана на обавештеност“, каже за „Блиц“ Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног значаја.     

Предлогом уставног закона предвиђено је и да Скупштина на истој седници изабере и „орган надлежан за праћење остваривања права грађана на обавештеност“.

- Ако је ауторима предлога проблем са персоналним решењем за функцију коју тренутно ја обављам, онда су могли то да реше на други начин, реизбором, рецимо - каже Шабић и додаје да је могућа намера аутора предлога „да дезавуишу саму институцију“. По њему, то би било веома штетно јер Закон о слободном приступу информацијама у највећој мери прати европске принципе у области заштите људских и грађанских права.

- Веома би опасно било да се сада дезавуише таква институција, коју смо иначе и установили под притиском Савета Европе. Што се тиче усклађивања самог Закона са Уставом, за то нема потребе јер су управо на моју иницијативу у нови Устав унете одредбе о праву грађана на приступ информацијама од јавног значаја. У предлогу који су писали министар Лончар и Драгор Хибер тога није било - каже Шабић.

У јавности је највише полемике око деловања Шабића изазвао захтев невладине организације да им БИА достави податке о броју прислушкиваних грађана у 2005. Пошто је Раде Булатовић, директор БИА, то одбио да уради уз образложење да је реч о државној тајни, поменута невладина организација обратила се поверенику за информације. Шабић је директору БИА наложио да предочи тражене информације. Булатовић је, уместо тога, поднео Врховном суду тужбу против решења повереника. Неки чланови Владе, као министар правде Зоран Стојковић, јавно су критиковали Шабића.