Извор: Данас

Нимало леп али неизбежни део наше свакодневице су обрасци. Папирни или електронски формулари које власт прописује да би тако различите субјекте са којима комуницира "утерала у ред" односно присилила да информације које дају, дају у унапред одређеној форми, нису нарочито популарни, напротив неретко изазивају одијум јер их људи доживљавају као непотребно, смисла лишено оптерећење, што истини за вољу често јесте случај. Не увек, наравно, често је, кроз могућност коришћења савремених технологија, поједностављену комуникацију, и елиминисање сувишног и небитног, вредност коришћења образаца лако препознати. Али, редак је изузетак да неки образац, без обзира који, заслужи пажњу ширу од оне коју му нужно посвећују непосредно заинтересовани.

Почетком овог месеца Министарство финансија прописивањем новог изгледа обрасца за подношење извештаја о трошењу новца током предизборних кампања, пружило нам је прилику да се суочимо с таквим једним изузетком.

Прописивање новог обрасца могло би да представља први озбиљан корак одступања у односу на до сада уобичајену, лошу праксу. Нови образац, сасвим очигледно ће, јавности омогућити приступ знатно прецизнијим подацима о структури прихода и расхода политичких странака. Добро је познато да је у досадашњој пракси обавеза политичких странака да подносе овакве извештаје третирана сасвим формално, па су странке подносиле сумарне извештаје са подацима бескорисним за било какав озбиљнији аналитички приступ, често већ на први поглед, са становишта реалности, сумњивим, а практично непроверљивим.

Нови образац предвиђа подношење извештаја који садржи конкретне податке о структури и висини појединачних позиција. Податке о јавним изворима, односно средствима из буџета републике, покрајине, локалне самоуправе и податке о приватним изворима, од чланарине, прилога правних и физичких лица у новцу, стварима и бесплатним услугама, уз навођење назива, односно имена даваоца прилога преко 6000 динара, као и приходима од имовине странака, промотивних активности и легата. И расходи би се много прецизније разврставали на трошкове плаката, огласа, емисија, публикација и других активности уз навођење износа трошка и примаоца средстава.

Очигледна је корист коју би од оваквог извештавања могли имати органи надлежни за контролу финансирања политичких странака. Неспорна је и корист од афирмације права грађана да знају како се троши новац који они, пунећи буџет, у значајном делу обезбеђују. Коначно, очигледно је да би, буде ли жеље и воље, ови извештаји могли бити од користи и органима надлежним за борбу против корупције.

Али, уз поменуте користи постоји још нешто због чега нови образац заслужује пажњу. То је начин на који смо до њега дошли. Образац јесте акт власти али, иницијална идеја за његово доношење није настала у кругу власти. То је идеја коју је, неколико седмица раније, артикулисала и лансирала Транспарентност Србија, невладина организација која ужива неспоран углед на плану борбе против корупције. Идеју су подржали људи из медија, пре свега агенција БЕТА и обезбедили јој значајан публицитет. Људи из Министарства, и министар финансија, реаговали су на ово на прави начин, резултат тога је нови образац.

Начин на који смо дошли до обрасца можда је чак и вреднији од његове садржине. Тај начин је добро подсећање на нешто што се у многим земљама света прихвата и препознаје као корисно, а код нас нажалост тешко разуме.

Корупција је феномен, чије превладавање, кад поприми забрињавајуће димензије какве има код нас, тражи ангажовање свих расположивих друштвених потенцијала.У таквим условима борба против корупције не сме да представља "монопол" власти. Потенцијали апарата власти не само да су објективно ограничени, него, са субјективног аспекта, није могуће заобићи чињеницу да је спремност власти да заиста удари по изворима корупције лимитирана и тим да су баш у оквиру апарата власти лоцирани бројни фактори који индукују корупцију.

Бројне су државе које су резултате у борби против корупције оствариле захваљујући доброј сарадњи владиног и невладиног сектора. Има примера кад та сарадња поприма институционализоване облике. У Мексику рецимо, Транспаренсиа Меxицана, њихов пандан Транспарентности Србија више пута је био формални учесник у механизмима за контролу државних тендера вредних стотинама милиона долара. Таквих примера, из наше перспективе готово незамисливих, има много.

Неспорно је да корупција најтеже погађа грађане. Управо, зато грађани, цивилни сектор, медији, јавност морају имати не само могућност него и право да се супротставе корупцији. Том праву одговара обавеза власти да препозна корисне импулсе које они упуте. Главна вредност новог обрасца је то што можда отвара, макар и варљиву наду, да је власт ту обавезу почела да препознаје. Аутор је повереник за информације