Извор: Данас
Поводом текста "Процес дуг због додатних испитивања"
Чудна употреба доставнице Немам никакву жељу да преко штампе полемишем с господином Милованом Божовићем, окружним јавним тужиоцем у Београду. Ипак, будући да он помиње Повереника и његову Службу и износи правна мишљења која могу бити од значаја за примену Закона о слободном приступу информацијама, а све то у контексту нетачних чињеница, једноставно сам дужан да реагујем.Мишљење да је, у вези с приступом информацијама које су у поседу тужилаштва леx специалис Законик о кривичном поступку, а не Закон о слободном приступу информацијама потпуно је неодрживо и говори о непознавању материје слободног приступа информацијама. Према тој логици, за некога би био леx специалис кривични законик, за некога закон о парничном поступку, за некога царински, за некога порески итд., а Закон о слободном приступу информацијама служио би ваљда само за украс. Законик о кривичном поступку је леx специалис у вези с кривично-правним питањима, а не за приступ информацијама. У питањима приступа информацијама, без обзира на то код којег органа се налазе, примењује се Закон о слободном приступу информацијама, а не неки други. И за евентуално ограничење приступа информацијама користе се у њему наведени разлози, а не неки други. Упоредно-правна пракса у вези с овим проблемом искључује сваку сумњу. Подсетићу још и на заједничку резолуцију високих представника за људска права и слободу медија, најауторитативнијих међународних организација држава, УН, ОЕБС и Организације америчких држава која изричито каже да ће се у случају недоследности између Закона о слободном приступу информацијама и неког другог закона предност дати овом првом.
Немам намеру да се осврћем на покушаје тужилаштва да докаже како у дописима које је упутило НУНС-у и Поверенику пише и оно што тамо не пише. Не желим да се осврћем ни на дилему да ли је тужилаштво захтев НУНС-а одбило из разлога које је навело у допису упућеном НУНС-у, или из неких других, на које се пост фестум позива. Али, једноставно морам да реагујем на неодговоран и некоректан покушај да се Повереник утера у лаж, тако што ће се "релативизовати" проблем чудне доставнице којом је тужилаштво претходно желело да докаже да је урадило нешто што није урадило. То тужилац покушава да уради тврдњом да је копија дописа достављена НУНС-у, као и Поверенику, "али њему преко доставне књиге 10. јула 2006. па је, каква год да је, достављена копија доставнице без значаја...".
Заиста, 10. јула преко доставне књиге тужилаштво јесте нешто доставило Поверенику и то, наравно, није ни требало доказивати повратницом. Тужилаштво, међутим, добро зна да то није ни чинило, па је заиста недопустиво да сада чудну доставницу покушава да веже за тај догађај.
Доставницом о којој је реч тужилаштво је желело да докаже другу ствар. Наиме, у допису упућеном Поверенику 12. 10. 2006. под А бр. 662/06, који сада не спомиње, тужилаштво је тврдило да је оно Поверенику за информације доставило некакав одговор 16. 08. 2006, да је Повереник тај одговор примио 21. 08. 2006. и то је доказивало чудном доставницом.
А истина је, бар за мене, забрињавајућа, да тужилаштво никакав допис тих датума није упутило Поверенику, а поготово да га он није примио. У том контексту, а не у неком другом у који тужилац сада покушава да је смести, употреба чудне доставнице је индикативна и, у сваком случају, није "без значаја".
Због тога мислим да је најбоље да прекратимо ову полемику са што је могуће мање штете по углед тужилаштва. Најбољи начин за то је тај да Окружни тужилац, ако сме и може, јавно потврди да је истина да је тужилаштво 16. 08. 2006. упутило Поверенику некакав "одговор", те да је Повереник тај "одговор" примио 21. 08. 2006. године. У обрнутом случају, биће довољно само да каже да то није истина, а да се уздржи од објашњења типа "омашка" или "без значаја". Аутор је Повереник за информациије.
