ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ


logo novi


ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ



logo novi

ПОВЕРЕНИК
ЗА ИНФОРМАЦИЈЕ ОД ЈАВНОГ ЗНАЧАЈА
И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА О ЛИЧНОСТИ





Читај ми

Извор: Глас јавности

НИКОГ НЕ КАЖЊАВАЈУ КАД ДРЖАВА СКРИВА ПОДАТКЕ

Родољуб Шабић о искуству повереника за информације

Мада све више грађана и медија траже заштиту повереника, Влада Србије ниједном није хтела да изврши његово решење

БЕОГРАД - Повереник за информације Родољуб Шабић оценио је јуче, поводом двогодишњице постојања те службе, да су у Србији евидентни помаци у примени Закона о слободном приступу информацијама, али да и даље има више разлога за бригу него за задовољство.

У интервјуу агенцији Бета, Шабић је упозорио да је забрињавајуће што за две године нису активирани механизми неопходни за квалитетну примену закона и нису донети поједини комплементарни прописи, изузетно важни за примену Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја.    

- Проблеми су одавно евидентирани, али се не решавају. Не функционишу надзор и механизам одговорности. Практично, нико није по захтеву надлежног Министарства за културу процесуиран и кажњен за кршење Закона о слободном приступу информацијама - навео је Шабић. Повереник је додао да га је министар за културу и медије Драган Којадиновић обавестио да су „коначно почели да подносе прекршајне пријаве“.

Шабић је рекао да не функционише ни механизам за извршавање одлука повереника, за шта је по закону надлежна влада. У свим случајевима када су грађани и медији тражили од Владе Србије да изврши решење повереника, она то није урадила, објаснио је он.

- Што се тиче извршне власти, ти проблеми су, нажалост, евидентни - надзор, покретање одговорности, извршавање одлука повереника, поступак едукације грађана и запослених у државној управи су у рукама извршне власти и она за сад није имала прави однос према реализацији тих обавеза - оценио је Шабић.

Он је оценио да је подршка коју служба повереника добија од цивилног друштва солидна и навео да су грађани и медији дали добре оцене на рад те службе.

Повереник је рекао и да би власт требало да објасни „рогобатну“ одредбу Уставног закона која се односи на орган „чудног имена“ који би био надлежан за спровођење права грађана на обавештеност.

- Тај орган заправо треба да контролише да ли медији извршавају одређене обавезе. Противник сам таквог концепта. Све што се тиче медија за мене је у сфери слобода. Медији слободно прикупљају и дистрибуирају информације и не можете им рећи шта ће да раде - изјавио је он.

Упитан да ли очекује реизбор повереника после парламентарних избора у јануару, Шабић је рекао да то није питање за њега, али и навео да ће остати у антикорупцијском свету, независно од тога да ли као државни функционер или адвокат.

Он је подсетио да се прошле године служби повереника обратило нешто више од 450 људи, да је ове године тај број више него четвороструко већи и да то говори о порасту поверења у институцију и о томе да све више грађана тражи заштиту права од повереника и да је и добија.

Додао је да је више од две трећине тих предмета већ решено, а да ниједну одлуку повереника Врховни суд Србије није поништио, као и да је Служба од у овој години, од укупно 31 милион динара, потрошили 12.

Антрфиле : Све проглашавају тајном

Шабић је указао и на законе које тек треба усвојити да би се заокружило регулисање област доступности информација.

- Ми, заправо, не знамо шта је државна, службена или пословна тајна и зато смо у ситуацији да се та институција често злоупотребљава или покушава злоупотребити. Некада се покушава и злоупотребити ради опструисања права на слободан приступ информацијама - навео је он.