Извор: Данас

Издавање нових личних карата неће почети 27. јануара, најавио министар унутрашњих послова Драган Јочић

Личне карте ипак без чипа

Издавање нових личних карата неће почети 27. јануара, најавио Драган Јочић

Личне карте ипак без чипа

ШАБИЋ: Добронамеран покушај да се реше, или барем отклоне озбиљни проблеми у вези са садржином и процедуром доношења Закона  

Београд - Нове личне карте у Србији неће имати чип, а њихово издавање неће почети 27. јануара, како је Законом предвиђено. Влада ће донети уредбу којом се прописује да чип неће бити обавезан приликом издавања нових личних карата, изјавио је јуче агенцији Бета министар унутрашњих послова Драган Јочић. Он је рекао да ће том уредбом бити прецизиран Закон о личној карти, усвојен у јулу прошле године. "Правило је да нема чипа, а ко хоће чип, може да га добије", навео је Јочић. Лична карта ће, према његовим речима, ипак садржати биометријске податке због тога што је то "савремени документ".

Идеја да се уредбом Владе интервенише у садржину закона може изазвати озбиљне критике са аспекта формално-правних могућности за њену реализацију. Независно од тога, мислим да она, будући да Скупштина не заседа, представља добронамеран покушај да се реше или бар отклоне озбиљни проблеми везани за садржину и процедуру доношења закона - каже за Данас повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић.

Он наглашава да би спровођење одредаба Закона Србију сврстало у малобројну групу, углавном ваневропских држава чији грађани имају електронске, такозване "паметне" личне карте. То је, према његовим речима, још у фази предлагања Закона било повод за бројне жестоке реакције с различитих страна.

Јочић је рекао да министар мора да напише правилник о обрасцу за личну карту пошто Влада усвоји уредбу, "чиме ће бити употпуњена регулатива". Такође је оценио да је рок за издавање личних карата пробијен. Обрасце за личне карте израђиваће Завод за израду новчаница, а не Министарство унутрашњих

послова, указао је Јочић. Опрема за израду личних карата и других картица, према Јочићевим речима, купљена је 2002, а планирано је да их МУП израђује.

- МУП има свој круг послова, не може се бавити производњом. Обрасце ће израђивати ЗИН, а уношење података ће радити МУП - рекао је Јочић.

Он наводи да ће опрема, коју Влада још исплаћује, бити уступљена ЗИН преко Дирекције за имовину.

- Уставом зајамчено право грађана на заштиту података о личности код нас је више теоријско него стварно - каже Шабић и додаје да је таква оцена дата и у релевантном извештају Европске комисије.

Због тога би, према његовим речима, приоритет будућег сазива Народне скупштине морао да буде доношење новог Закона о заштити података о личности. Он објашњава да је из разговора са експертима, представницима НВО и цркве, уочио да неки биометријске личне карте виде као непотребан потез који неће дати жељене резултате који је, мада није реално опасан, иритантан због "тоталитарних" карактеристика.

- Други у томе виде корак ка успостављању тоталитарне контроле. Неки препознају прву у претпостављеном трофазном процесу, прво један чипован документ, потом један једини документ, наравно с чипом. На крају само чип, као документ који се не носи у џепу или новчанику, већ у телу, под кожом - наводи Шабић и додаје "без обзира на (не)основаност ових замерки, сигурно би бар део њих био анулиран, или сведен, да је о овом важном питању вођена шира расправа, посебно уз учешће стручне јавности".

Он указује да и у оквиру већине, "за коју уважавање наглашених потреба борбе против организованог криминала и тероризма, начелна склоност ка прихватању прогресивних иновација и искуствено проверена корист коју доноси коришћење нових технологија" имају приоритет и представљају убедљиве аргументе у прилог новим личним картама, нису сви без резерви.

- Лични документи с чиповима подразумевају стварање база података које су далеко богатије и комплексније од досадашњих, класичних. То потенцира могућност власти да готово тренутно употребљава огромну количину информација, али самим тим и да их, она или субјект којем их је уступила, злоупотребљава. Наравно, не мора власт злоупотребљавати информације, незаконито их употребљавати, или интервенисати у њихову садржину, већ до тога може доћи и због последица злонамерних упада споља. Томе треба додати и сумње, односно упозорења да се не може искључити могућност да се личне карте с електронским чиповима (зло)употребљавају и за праћење и лоцирање имаоца, наравно без његовог знања - закључује Шабић.

Од момента када је Предлог закона о личној карти стигао у Скупштину Србије, на Интернет форумима се повела расправа о електронским личним документима. Оцене форумаша кретале су се од "прихватања неминовности", негодовања, до бизарних предлога "да се свима у држави као имплант уграде идентификациони чипови". Највише примедаба изнето је на рачун безбедности електронских докумената. Већини посетилаца форума није јасан систем заштите база података, па изражавају бојазан од угрожавања приватности. Подаци о власницима тог документа чуваће се, иначе, у јединственој бази података. Њихова заштита регулисана је важећим Законом о заштити података о личности из 1998.С. Стаменић, Бета