Извор: Глас јавности

Пуне две године Влада Србије опструише Закон о доступности информација

Ништа не обавезује државни орган и функционера    да јавности пруже тражене информације. Повереник им служи за фингирање    демократије. Очигледан    пример „Јат ервејза“ - Глас јавности

БЕОГРАД - Иако је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја    усвојен још 13. новембра 2004. године, Влада Србије ни до данас није именовала    особу или тело које би у пракси омогућило да се решења повереника за    информације адекватно извршавају.

Наиме, према члану 28 Закона, влада је дужна да обезбеди извршење решења    повереника у случајевима када органи јавне власти одбијају да поступе по њему.

Међутим, у протекле две године, колико се закон примењује, влада ниједном није    извршила своју обавезу и стала у заштиту права на приступ информацијама. Уместо    тога, грађани који су са оваквим захтевом одлазили у Немањину 11 из ње су    излазили с папиром у којем је лепо писало да је њихов захтев уредно архивиран    и да ће бити процесуиран када влада буде именовала особу или тело за поступање    у таквим случајевима. Тако је било 2004. године, а 2007. се ништа није

изменило, сем што се више не добија ни потврда о архивирању.

Зашто до сада није именовала надлежна особа? Зашто за 800 дана, колико право на    приступ информацијама постоји, Влада Србије није нашла за сходно да испоштује    пропис који је сама донела?   У причи о фингирању демократије ово је најјаснија парадигма саботаже закона.

Како би се задовољили европски захтеви, држава грађанима гарантује једно    право, а затим чини све да их онемогући да га у пракси остваре. Један од    последњих примера је и случај Гласа јавности, који је од повереника добио    решење којим се „Јат ервејзу“ налаже да нашој редакцији достави копију уговора    о куповини осам авиона који је ова фирма закључила са „Ербасом“ још 1998.

године. Упркос томе, „Јат“ је одбио да редакцији достави документацију и поднео    тужбу Врховном суду Србије. Таква тужба правно није допуштена и не одлаже    извршење решења. Али, пошто је наш захтев Влади Србије да обезбеди да „Јат“    поштује закон стављен буквално „ад акта“, оваква опструкција има све изгледе    да буде успешна и некажњена, бар док случај не дође пред Врховни суд.

У вези са овим случајем, повереник за информације Родољуб Шабић оцењује да је    владин папир о архивирању „илустративан за бар два крупна проблема у примени    Закона о приступу информацијама, оба видљива у случају Гласа“.

- Прво, и пре него што сте Влади Србије поднели захтев да обезбеди извршење    решења повереника, „Јат“ је од ње тражио одлагање извршења, означивши као    разлог потребу да се сачека док Врховни суд не донесе одлуку по његовој тужби    - каже Шабић, додајући да „Јат“ није први који тако поступа јер има још    петнаестак сличних случајева.

Према његовим речима, „подношење такве тужбе израз је некоректног тумачења   члана 27 закона који гласи: „Против решења повереника може се покренути    управни спор“ јер, иако није речено експлицитно, право на покретање спора    резервисано је искључиво за оног ко је информацију тражио“.

- У поступку за приступ информацијама одлучује се о праву оног ко тражи    информацију. Онај који одбија тај захтев, чини то као првостепени орган власти    и, разуме се, не може водити управни спор против решења другостепеног органа,    повереника. До сад је Врховни суд све тужбе органа власти против решења    повереника одбацио као недопуштене. Ипак, наставља се с таквим тужбама, очито,    са идејом да се тако одложи давање информација - објашњава Шабић.

Он додаје да, каква је ситуација, оном ко не жели да изврши обавезу    конструкција са недопуштеном тужбом, односно тражењем одлагања извршења и    није потребна. Може да једноставно не поступи по налогу без ризика да ће бити    принуђен да то учини.

- Према закону, одлуке повереника су обавезујуће, а у случају потребе -

извршење обезбеђује влада, којој је то не само овлашћење већ и обавеза. Ипак,    она још није успоставила никакав механизам и досада ниједном није обезбедила    извршење. То је озбиљан проблем - закључује Шабић и подсећа да је много    времена прошло а да је у вези са овим „већ два пута влади упућивао формалне    иницијативе, нажалост, без ефеката“.